Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4103/2019 od 22.11.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 3525/18 od 18.01.2019. godine u stavovima prvom, drugom i trećem izreke i u tom delu žalba tužioca odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četiri izreke navedene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima isplati iznos od 201.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv navedene presude Apelacionog suda u Nišu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su tražili odgovor na reviziju tužioca u kome su osporili osnovanost revizijskih navoda.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, investitor Stambene zgrade u ulici ... broj .. bio je pravni prethodnik tužioca. Navedena stambena zgrada izgrađena je 1985. godine, a upisana je u zemljišne knjige u korist države SFRJ – SSNO rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 11075/92 dana 05.02.1992. godine. Rešenjem organa tužioca – Stambene komisije za smeštaj od 17.04.1992. godine, prvotuženoj, zaposlenoj na VMA i članovima njenog porodičnog domaćinstva (suprug i kći, ovde drugotužena) date su na korišćenje kao nužni smeštaj prostorije koje je koristilo preduzeće „Upi“ Zora Sarajevo – predstavništvo Beograd. U rešenju je navedeno da će rešenje služiti prvotuženoj kao osnov za zaključenje ugovora o zakupu stana sa nadležnom vojnom ustanovom koja upravlja Stambenim fondom JNA i da je prvotužena na ovaj način rešila svoje stambeno pitanje i da se zbog toga skida sa evidencije molbi za dodelu stana. Na osnovu navedenog rešenja zaključen je ugovor o zakupu prostorija za nužni smeštaj između Vojnograđevinske direkcije kao zakupodavca i prvotužene AA kao zakupca. Vojnograđevinska direkcija je 08.07.1994. godine donela odluku o pretvaranju zajedničke prostorije – nužnog smeštaja u stambenu jedinicu, formiranjem dvoiposobnog stana ukupne površine 64,68 m2, koju će izvršiti ličnim sredstvima lice kome stambeni organ KOGB posebnim rešenjem dodeli predmetni prostor i koje će pribaviti odobrenje za izvođenje radova. Istog dana Vojnograđevinska direkcija je dala saglasnost prvotuženoj da kod nadležnih upravnih organa sprovede postupak pribavljanja odobrenja za izvođenje radova na adaptaciji – pretvaranju zajedničke prostorije (koju već koristi kao nužni smeštaj po osnovu ugovora o zakupu sa VGD „Beograd“) u ulici ... broj .. u stambenu jedinicu – dvoiposoban stan, površine 64,68 m2, kao i odobrenje za upotrebu predmetne nepokretnosti. Rešenjem Skupštine Opštine Savski venac – Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko-pravne i građevinske poslove broj 351- 939/95-III-02 od 17.10.1995. godine, odobreni su Vojnograđevinskoj direkciji „Beograd“ iz Beograda, izvedeni radovi na rekonstrukciji zajedničkih prostorija u prizemlju stambene zgrade u ulici ... broj .. u .. na KP. br. ... u cilju formiranja dvosobnog stana P=61,59 m2, a za potrebe korisnika stana AA, u svemu prema odobrenoj i overenoj tehničkoj dokumentaciji. Rešenjem o dozvoli za upotrebu građevinskog objekta Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene, imovinsko-pravne i građevinske poslove br. 351- 939/95- III-02 od 30.10.1995. godine dozvoljeno je investitoru Vojnograđevinskoj direkciji „Beograd“ upotreba izvedenih radova na rekonstrukciji zajedničkih prostorija u prizemlju stambene zgrade u ulici ... broj .. u ..., na KP ... radi formiranja dvosobnog stana P=61,59 m2, a za potrebe korisnika stana AA. To rešenje je postalo pravnosnažno 15.11.1995. godine. Rešenjem istog organa broj 351-939/95- III-02 od 11.04.1997. godine (postalo pravnosnažno 05.05.1997. godine), izvršena je promena nosioca odobrenja izvedenih radova i upotrebe izvedenih radova, tako što su promenjeni stavovi dispozitiva oba rešenja i umesto Vojnograđevinske direkcije „Beograd“ kao investitora, označeno je ime prvotužene kao investitora, dok su u preostalom delu ova rešenja ostala neizmenjena. Na osnovu navedenih rešenja (ispravljenih) prvotužena je upisana kao vlasnik predmetnog stana rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 12583/97 od 14.10.1997. godine u ZKUL ..., dopuna opisa kuće, kućni broj .. u ulici ..., izgrađene na KP .. i .., opisane kao ZK telo IV, br. .., tako što je dozvoljen upis dvosobnog stana broj .., od 61,59 m2 u prizemlju, nastalog adaptacijom zajedničkih prostorija u prizemlju, kao ZK telo IV, red. br. .. i izvršena uknjižba prava vlasništva na istom stanu u korist prvotužene AA. Prvotužena je pravo svojine na ovom stanu ugovorom o poklonu Ov. ../98 od 15.06.1998. godine prenela na drugotuženu koja se upisala kao vlasnik predmetnog stana. Presudom Upravnog suda u Beogradu U 7212/14 od 14.09.2017. godine odbijena je tužba tužioca Ministarstva odbrane Republike Srbije - Vojnograđevinskog centra „Beograd“ iz Beograda kojim je tražno da se poništi rešenje Odeljenja za imovinsko-pravne i komunalno-stambene i građevinske poslove Opštine Savski venac br. 351-152/12 od 29.11.2013. godine, kojom je odbijen predlog za oglašavanje ništavim rešenja Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene, imovinsko- pravne i građevinske poslove Opštine Savski venac broj 351-939/95- III-02 od 11.04.1997. godine (rešenja kojim je promenjeno ime investitora sa tužioca na prvotuženu). Ova presuda postala je pravnosnažna 14.09.2017. godine. Drugotužena je prvotuženoj ugovorom o poklonu Ov. ../07 od 26.12.2007. godine poklonila predmetni stan.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, jer je prvotužena svojinu na predmetnom stanu stekla u skladu sa važećim propisima, te da je kao vlasnik istog mogla raspolagati predmetnim stanom, što je i učinila predmetnim ugovorom o poklonu, te nema mesta ni primeni člana 103. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu tužioca odlučili pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (stav 1.); pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.).

Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Članom 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom, a da je svako dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.

Odredbom člana 58V Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima koji je važio u vreme predmetnog upisa, bilo je propisano da se upis prava na nepokrenosti vrši: po samom zakonu; na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa; na osnovu isprava o pravnom poslu sačinjenom u skladu sa zakonom; na osnovu sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost; na osnovu drugog akta o konstituisanju prava na nepokretnostima u skladu sa zakonom odredbom člana 58D je dalje propisano da se uknjižba vrši na osnovu isprave koja je po odredbama zakona podobna za konačan upis prava.

Odredbama važećeg Zakona o državnom premeru i katastru u članu 75. – 77. propisano je na koji način se vrši upis u katastar nepokretnosti, a odredbom člana 88. izričito je propisano da javna isprava na osnovu koje se može izvršiti upis je odluka suda, drugog državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja koji su po zakonu nadležni da donose odluke, kojima se odlučuje o pravima, odnosno o drugim činjenicama koje se upisuju u katastar nepokretnosti. Javna isprava da bi bila podobna za upis mora biti pravnosnažna.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Stavom 2. istog člana je propisano da ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravni stav nižestepenih sudova da je nakon izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za spornu nepokretnost na ime tužioca došlo do izmene tih rešenja i to rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene, imovinsko-pravne i građevinske poslove 351-939/95- III-02 od 11.04.1997. godine, kojim je prvotužena imenovana kao nosilac prava na izgradnju i upotrebu predmetnog stana – investitor, da je to rešenje postalo pravnosnažno 05.05.1997. godine, a njegova punovažnost potvrđena je i u upravnom sporu u kome je Upravni sud doneo presudu U 7212/14 od 14.09.2017. godine kojom je odbijena tužba tužioca, sa utvrđenjem da ne postoje zakonom propisani razlozi za utvrđenje ništavosti rešenja, pa je isto ostalo na pravnoj snazi. Tužilja je na osnovu navedenih rešenja upisana kao vlasnik predmetnog stana rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 12583/97 dana 14.10.1997. godine, što znači da shodno navedenim zakonskim propisima postala vlasnik predmetnog stana, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva tužioca da se utvrdi da je on vlasnik istog.

Kako je tužena dokazala da je vlasnik predmetnog stana, to je istim mogla raspolagati shodno članu 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , što je i učinila zaključujući predmetni ugovor o poklonu Ov. I/1 br. ../98 od 15.06.1998. godine, koji je zaključen u pisanoj formi, potpisi ugovorača su overeni shodno članu 4. tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti, predmet poklona je namera poklonodavca, kao bitni elementi ugovora su određeni, poklonoprimac je izvršio uknjižbu istog na svoje ime, zbog čega ne postoji ni jedan razlog za utvrđenje ništavosti istog u smislu člana 103. stav 1. ZOO, kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta primenom člana 153. i 154. ZPP.

Revizijski navodi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu razmatrani, jer ne predstavljaju revizijski razlog iz odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Imajući u vidu da troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji bi bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu dva izreke.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić