.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5151/2020
14.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Srđan Popović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zaviša Kovina, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti zaveštanja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1290/20 od 18.06.2020. godine, u sednici održanoj 14.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1290/20 od 18.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1290/20 od 18.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 11857/2019 od 20.01.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je primarni tužbeni zahtev, pa je poništeno pismeno zaveštanje pred svedocima zaključeno 29.04.2014. godine u ... kojim ostavilja imenuje BB svojim jedinim naslednikom zbog zaveštajne nesposobnosti, što je tužena dužna priznati i trpeti, te će se zaostavština iza pok. VV iz ... raspraviti po zakonu. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 455.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1290/20 od 18.06.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, a žalba tužene odbijena, pa je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima preinačena tako što je obavezana tužena da tužilji pored prvostepenom presudom dosuđenih 455.750,00 dinara isplati još 113.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate (ukupno 569.000,00 dinara), dok je potvrđena u preostalom pobijanom usvajajućem nepreinačenom delu. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o poništaju zaveštanja koje je sačinila sada pokojna VV, biv. iz ... . Prilikom odlučivanja, nižestepeni sudovi su cenili okolnost da zaveštanje sadrži nedostatke koji za posledicu imaju njegov poništaj, s obzirom da je ocenom nalaza veštaka utvrđeno da pok. VV nije bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje, odnosno da nije bila sposobna za sačinjavanje zavešteanja, te da je predmetno zaveštanje rušljivo u smislu člana 166. Zakona o nasleđivanju, zbog čega su nižestepeni sudovi poništili predmetno zaveštanje. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, („službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je vrednost predmeta spora označena 1.900.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 2. ZPP. Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
