Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408 Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službnoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je veterinar i u njegovu veterinarsku ambulantu u ... dolazila je BB koja je imala tri psa i deset mačaka, koje je tužilac lečio, stim što je usluge nekada naplatio, a nekada ne. BB bila je vezana za životinje nakon porodične tragedije i gubitka dece. Iz takvog odnosa razvilo se poznanstvo između nje i tužioca. Dana 30.10.2009. godine zaključen je ugovor o poklonu između BB od oca VV iz ..., u svojstvu poklonodavca, i AA iz ..., u svojstvu poklonoprimca. U članu 1. ugovora stranke su konstatovale da je poklonodavkinja podnela zahtev za povraćaj nacionalizovane imovine i opravdano očekuje da će joj se vratiti ista prema Zakonu o denacionalizaciji koji treba da se donese. Prema članu 2. ugovora o poklonu, poklonodavkinja poklanja poklonoprimcu 1/6 od svega što joj bude vraćeno u budućem Zakonu o denacionalizaciji, bilo da se povraćaj vrši naturalnom restitucijom, bilo da se vrši isplatom novčanog iznosa, a poklonoprimac je ovlašćen da potražuje 1/6 od povraćene vrednosti bilo da se u povraćaju pojavi poklonodavkinja, bilo da se pojavi neko od njenih zakonskih naslednika, a za slučaj smrti poklonodavkinje do momenta povraćaja. Poklonodavkinja čini ugovor iz namere darivanja poklonoprimcu koji je dugi niz godina besplatno činio usluge lečenja životinja, kućnih ljubimaca uz ugovorenu obavezu poklonoprimca da u slučaju smrti poklonodavkinje vrši eutanaziju spram svih kućnih ljubimaca i životinja poklonodavkinje prema važećim zakonskim propisima, s obzirom da će iste ostati bez mogućnosti da ih bilo ko hrani, drži i da se brine o njima. Ugovor su potpisale obe ugovorne strane i isti je overen od strane Opštinskog suda u Bečeju pod Ov broj 7363/09 dana 30.10.2009. godine. BB preminula je ...2010. godine u ... . Nakon njene smrti tužilac je izvršio eutanaziju životinja u skladu sa članom 4. ugovora o poklonu. U k.o. Bačka Topola izvršena je komasacija 1980. godine. U fond predkomasacione mase unete su i parcele koje su bile upisane kao vlasništvo oca poklonodavkinje VV, koji je preminuo ...1981. godine, a koje su bliže označene u tužbi od 08.11.2019. godine. Podaci o raspodeli komasacione mase, odnosno o novonastalim katastarskim parcelama nakon realizovane komasacije u vlasništvu VV u k.o. Topola nisu identifikovani i ne postoji u zvaničnim evidencijama. Prema nalazu veštaka, parcele koje su predmet tužbenog zahteva su adekvatne za vraćanje u odnosu na one koje su unete u komasacionu masu, a bile su upisane kao vlasništvo VV, prema Tehničkom uputstvu za izvođenje geodetsko- tehničkih radova u postupku vraćanja zemljišta koje je sastavni deo Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91...42/98).

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za utvrđenje prava svojine na parcelama na osnovu ugovora o poklonu od 30.10.2009. godine, odlučili primenom odredaba člana 46. stav 2. i 50. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da iako je u ugovoru o poklonu od 30.10.2009. godine, konstatovano da je poklonodavkinja podnela zahtev za povraćaj nacionalizovane imovine, takav zahtev nije označen niti čini sastavni deo ugovora da bi se moglo utvrditi koju imovinu je pok. BB potraživala, s obzirom da je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju donet 26.09.2011. godine, nakon sačinjavanja ugovora, kada je bio na snazi Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, br. 45/05). BB ni u trenutku sačinjavanja ugovora o poklonu, a ni u trenutku smrti nije bila vlasnik imovine koja je njenom pokojnom ocu oduzeta u postupku nacionalizacije ili u postupku komasacije, tako oduzetu imovinu nije povratila u postupku predviđenom za povraćaj imovine iz kojih razloga je predmetnim ugovorom o poklonu raspolagala sa imovinom koja nije njena, a ugovor ne sadrži podatke na osnovu kojih bi se imovina koja je predmet ugovora mogla identifikovati u smislu člana 50. stav 1. ZOO. Nema ni uslova za primenu Tehničkog uputstva za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u postupku vraćanja zemljišta s obzirom da je isto sastavni deo Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivredih proizvoda.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, na njega se primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561. do 568. i 937. Srpskog građanskog zakonika, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni glasnik FNRJ“ br. 86/46, 105/46...). Kod Ugovora o poklonu poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima ili prihvata. Između poklonodavca i poklonoprimca postoji saglasnost u predmetu poklona i volja da se on učini, odnosno primi.

Odredbom člana 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovorna obaveza između ostalog mora biti određena, odnosno odrediva. Odredbom člana 50. stav 1. istog zakona propisano je da predmet obaveze odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili su strane ostavile trećem licu da ga odredi.

Pravilno je pravno shvatanje izraženo u pobijanoj presudi da ugovorna obaveza nije određena ni odrediva kod činjenice da zahtev za povraćaj nacionalizovane imovine nije u ugovoru o poklonu označen i ne predstavlja sastavni deo ugovora tako da se ne može utvrditi koju imovinu je pokojna BB potraživala niti ugovor sadrži podatke na osnovu kojih bi se imovina mogla identifikovati, kao svojina poklonodavca u trenutku sačinjavanja ugovora ili u trenutku smrti. Prema sadržini spornog ugovora predmet poklona je nacionalizovana imovina koja će biti vraćena, dok se tužba zasniva na činjenicama u vezi sa postupkom komasacije, bez pružanja dokaza da je pri raspodeli iz komasacione mase nakon realizovane komasacije pok. VV dodeljeno u vlasništvu novonastale parcele u odnosu na koje se postavlja tužbeni zahtev. Osim toga, postupak komasacije se sprovodi po Zakonu o komasaciji i arondaciji i ne može se izjednačiti sa nacionalizacijom nepokretnosti.

Stoga, suprotno navodima revizije ugovor o poklonu od 30.10.2009. godine ne sadrži predmet ugovorne obaveze koji je određen ili bi bio odrediv, a nedostatak bitnih elemenata ugovora bez naknade ne može predstavljati osnovu za utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković