Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u postupku predlagača AA, BB, VV i maloletne GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đurđa Nešković, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Gradske opštine Stari Grad, koju zastupa Pravobranilaštvo Gradske opštine Stari Grad i Zadužbine Nikole Spasića, Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Pavlović, advokat iz ..., radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5791/19 od 13.06.2019. godine, na sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića, Beograd, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5791/19 od 13.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 73/16 od 31.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog predlagača AA i utvrđeno da je predlagač AA iz ..., Ul. ... br. ..., stan br. ..., zakupac na neodređeno vreme na stanu u ... u Ul. ... br. ..., stan br. ..., što je protivniku predlagača Zadužbina Nikole Spasića, Beograd, dužan priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je predlog predlagača BB, VV i predlagača maloletne GG, svi iz ..., povučen. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je predlog predlagača AA povučen u odnosu na protivnika predlagača Gradsku opštinu Stari Grad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je predlagač AA da na ime zakupa stana iz stava prvog izreke ovog rešenja, plaća zakupninu određenu propisima za stanove u državnoj svojini, u visini koje određuje Javno preduzeće za stambene usluge Beograd i određeno je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, sve dok takav ugovor ne bude zaključen po odredbama Zakona o stanovanju Republike Srbije. Stavom petim izreke, obavezan je protivnik predlagača Zadužbina Nikole Spasića da predlagaču AA naknadi troškove postupka u iznosu od 262.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je predlagač AA da protivniku predlagača Gradskoj opštini Stari Grad naknadi troškove postupka u iznosu od 61.500,00 dinara. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića za naknadu troškova postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5791/19 od 13.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom, četvrtom, petom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića za nakadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5791/19 od 13.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom, četvrtom, petom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića za nakadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača Zadužbina Nikole Spasića je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protivnika predlagača Zadužbine Nikole Spasića, nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majka predlagača AA, sada pokojna DD zaključila je ugovor o korišćenju stana broj ... 10.01.1969. godine sa Gradskim stambenim preduzećem, na osnovu kog je kao nosilac stanarskog prava primila na korišćenje na neodređeno vreme stan u zgradi koja se nalazi u ulici ... br. .../..., ulaz broj ..., na drugom spratu. Predlagač AA je u navedenom ugovoru o korišćenju stana bila upisana kao član porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava pokojne DD. Predlagač AA je živela u stanu u ulici ... br. ... u periodu od 03.07.1963. godine do 05.04.1991. godine i ponovo od 30.03.1993. godine. DD je preminula 06.06.2003. godine u ... . Predlagač AA nema rešeno stambeno pitanje. Nakon smrti majke obratila se Gradskoj opštini Stari Grad dana 25.06.2003. godine sa zahtevom za davanje saglasnosti za zaključenje ugovora o zakupu na predmetnom stanu. Gradska opština je dopisom od 30.10.2006. godine obavestila predlagača AA da ne mogu udovoljiti zahtevu predlagača jer je Zaključkom od 06.10.2005. godine pravo upravljanja i korišćenja na predmetnom stanu preneto sa Opštine Stari Grad na Zadužbinu Nikole Spasića. Predlagač AA se pismenim zahtevom za zaključenje ugovora o zakupu obratila protivniku predlagača Zadužbini Nikole Spasića dana 26.01.2012. godine, koji zahtev je odbijen odlukom Upravnog odbora od 24.04.2012. godine. Rešenjem Agencije za restituciju koje je postalo pravnosnažno 30.01.2013. godine, vraćena je imovina i utvrđeno je pravo svojine Zadužbine Nikole Spasića na predmetnom stanu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pobijanim rešenjem usvojio predlog predlagača AA, ocenivši da spada u krug lica koji se smatraju članom porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca, s obzirom da je kao ćerka prethodnog zakupca koristila predmetni stan u svojstvu člana porodičnog domaćinstva ranijeg zakupca zajedno sa zakupcem i da je nastavila da koristi stan i nakon smrti zakupca, primenjujući Zakon koji je važio u momentu kada je prestalo stanarsko pravo ranijeg zakupca, odnosno u konkretnom slučaju u momentu smrti majke predlagača prvog reda, prethodnog zakupca stana, i sa pozivom na odredbe člana 9. i 34. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92... 26/2001), odlučio je kao u izreci. Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud dao dovoljno jasne i obrazložene razloge za svoju odluku koje je u svemu prihvatio i potvrdio prvostepeno rešenje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o stanovanju u članu 34. stav 1. propisuje da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu, stavom 4. propisano je da u slučaju iz stava 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana, a stavom 5. propisano je da je zakupodavac dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, utvrđeno je da je predlagač bila član porodičnog domaćinstva svoje majke i da je posle smrti majke nastavila da živi u stanu. Kao član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi stan posle smrti nosioca stanarskog prava, predlagač u smislu člana 9. stav 2. Zakona ima pravo zakupa na neodređeno vreme na ovom stanu, tako da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi propisani članom 34. Zakona o stanovanju za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Neosnovani su i revizijski navodi da je predlagač zahtev za zakup podnela nakon isteka roka od 60 dana iz člana 9. stav 5. Zakona o stanovanju, kada iz činjeničnog utvrđenja nesporno proizlazi da je majka predlagača, kao nosilac stanarskog prava, odnosno prava zakupa, preminula 06.06.2003. godine, a predlagač zahtev za određivanje novog nosioca prava zakupa podnela 25.06.2003. godine Gradskoj opštini Stari Grad koja je u trenutku podnošenja zahteva imala pravo upravljanja i korišćenja na predmetnom stanu, dakle u okviru propisanog roka, zbog čega predlagač osnovano i blagovremeno podnosi predlog za donošenje rešenja kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

Ostalim navodima revizije, kojima se ukazuje da je predlagač u jednom periodu prestao da bude član porodičnog domaćinstva nosioca prava zakupa i da je imala rešeno stambeno pitanje, ponavljaju se žalbeni navodi za koje je Apelacioni sud dao jasne, podrobne, opširne i pravilne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata, zbog čega ih primenom člana 414. stav 2. ZPP neće detaljno obrazlagati, a nisu ni od uticaja na drugačiju odluku o postavljenom zahtevu, odnosno ne dovode u pitanje pravilnost pobijanog rešenja. Pritom je Vrhovni kasacioni sud posebno imao u vidu da je u vreme ponovnog, vraćanja predlagača u domaćinstvo majke, stan bio u društvenom, a ne u privatnom vlasništvu.

Imajući izneto u vidu, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić