.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5165/2023
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Tofilović, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Dragićević, advokat u ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2757/22 od 23.11.2022. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2757/22 od 23.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2757/22 od 23.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P 2059/21 od 06.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pred Osnovnim sudom u Loznici 10.02.2011. godine pod III R 107/2011 između sada pok. VV, bivšeg iz ... kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja, što je tužena dužna priznati i dozvoliti da se na osnovu ove presude izvrši brisanje promene upisa u SKN Ljubovija, sproveden na osnovu navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju. Stavom drugim izreke, konstatovano je da rešenje Osnovnog suda u Loznici P 1654/17 od 26.12.2017. godine, kojim je usvojena privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 217.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 241.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene kojim je tražila da se tužilac obaveže da joj naknadi troškove postupka od 229.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2757/22 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. O zahtevu tužioca za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi raskida ugovora, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju podneta je 13.10.2015. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
