Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5170/2020
12.11.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., protiv tužene Banke Poštanska štedionica AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 813/20 od 21.07.2020. godine, u sednici od 12.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 813/20 od 21.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 813/20 od 21.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 365/19 od 07.02.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništava i ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. i dela stava 2. Ugovora o gotovinskom kreditu sa osiguranjem od 03.07.2019. godine, u delu kojim korisnik kredita pruzima obavezu da banci plati jednokratnu fiksnu naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 5.310,00 dinara i plativa je na datum puštanja kredita u tečaj. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 813/20 od 21.07.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18). Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, po kome banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.