Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz čl. 41. stav 2. i člana 43. Zakona o eksproprijaciji, odlučeno je o pravu predlagača na isplatu naknade za oduzeti građevinski objekat, bliže opisan u izreci prvostepenog rešenja, za koji je predlagačima utvrđeno pravo na novčanu naknadu pravnosnažnim dopunskim rešenjem Odeljenja za imovinsko pravne poslove i stambene poslove Uprave Gradske opštine Novi Beograd od 04.04.2011. godine, kojim je dopunjeno rešenje Opštinskog sekretarijata za privredu i finansije Skupštine opštine Novi Beograd od 15.10.1991. godine, s obzirom da između predlagača i protivnika predlagača, kao obveznika plaćanja novčane naknade, nije postignut sporazum o visini naknade za oduzeti objekat. Iz nalaza i mišljenja veštaka Gradskog zavoda za veštačenje utvrđena je građevinska i tržišna vrednost predmetnog objekta, pa je novčana naknada određena predlagačima prema njihovim susvojinskim udelima na objektu. Ocenjena je neosnovanom tvrdnja predlgača da im pored naknade za oduzeti objekat pripada i pravo na naknadu za zemljište na kojem se objekat nalazi, budući da je rešenjem NOO Novi Beograd od 22.09.1959. godine i na osnovu rešenja o eksproprijaciji od 15.10.1991. godine ranijim suvlasnicima eksproprisanog objekta utvrđen prestanak prava korišćenja na katastarskoj parceli u celokupnoj njenoj površini za koje zemljište je postignut sporazum o naknadi od 27.01.1992. godine i naknada isplaćena.

U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u brojnim odlukama kojima je odlučivano o visini naknade za predmet eksproprijacije (građevinski objekat u vanknjižnoj svojini) u vanparničnom postupku u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi čl. 420. stav 1. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 25/82... 106/2015) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda predlagači nemaju pravni interes za izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja, s obzirom da su tim rešenjem dobili naknadu za oduzeti objekat, pri čemu predlagači u toku postupka nisu tražili preciziranim predlogom veći iznos u odnosu na dosuđeni, pa pobijano rešenje nema odbijajući deo, protiv koga bi, u slučaju da pobijani deo prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, predlagači mogli da izjave reviziju koja bi bila dozvoljena, u smislu člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, revizija predlagača nije dozvoljena, zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo predlagača na izjavljivanje revizije protiv rešenja drugostepenog suda, kao i zbog nepostojanja pravnog interesa predlagača, imajući u vidu da su pobijanim rešenjem ostvarili naknadu za oduzeti objekat.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić