U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Preduzeće „VV“ (preduzeće koje se prvenstveno bavi geodetskim radovima) i GG (… ugovarač), zaključili su ugovor koji se odnosi na poslove vezane za izgradnju opisane pruge u ... dugačke 140 kilometara. Usled toga je tužilac (projektantska firma) sa Preduzećem „VV“ zaključio ugovor o izradi investiciono-tehničke dokumentacije, čiji je predmet bio izrada dokumentacije za glavni projekat za navedenu prugu u ..., prema projektnom zadatku iz ugovora zaključenog između Preduzeća „VV“ i GG.

Tužilac je, radi realizacije posla iz ugovora zaključenim sa Preduzećem „VV“, odnosno radi izrade projekta, angažovao više projektanata, među kojima je bio i tuženi. Dana 15.03.1999. godine, tužilac (kao naručilac) i tuženi (kao izvršilac) su zaključili ugovor broj ... . Članom 1. ovog ugovora je određeno da tužilac, kao naručilac, tuženom, kao izvršiocu, ustupa radove na izradi glavnog projekta pruge, malih stanica, pristupnih puteva, devijacija puteva i drugo, što je obuhvaćeno idejnim rešenjem koje je dato na uvid ili po nalogu investitora, a što se odnosi na niskogradnju. Članom 2. ugovora, određena je fiksna cena radova 300 DEM po kilometru pruge sa opisanom dinamikom plaćanja. Članom 3. ugovora se tuženi kao izvršilac obavezao da sa radovima počne odmah po potpisivanju ugovora, a takođe je i određen rok do 30.04.1999. godine za prvu deonicu, koji je podložan dogovoru sa naručiocem, dok će se za drugu deonicu rok naknadno utvrditi. Članom 4. ugovora, tužilac se obavezao da tuženom blagovremeno preda geodetske podloge i da mu odgovore na pitanja koja utiču na izradu, odnosno rok za završetak ugovorenih radova, a tuženi se obavezao da tužiocu preda primerak projekta (diskete) i slično. Članom 5. ugovora, izvršilac se obavezao da radove vrši stručno, kvalitetno i u skladu sa zakonskim propisima i britanskim standardima ili standardima koje on predlaže tužiocu, kao naručiocu, a što će naglasiti u projektu, kao i da će tužioca obavestiti o završetku radova.

Nakon toga je tuženi projekat koji je izradio predao tužiocu, a tužilac ga je predao Preduzeću „VV“. Preduzeće „VV“ je projekat predao investitoru (… železnici) na reviziju maja 2000. godine. Tužilac je tuženom isplatio naknadu, odnosno ugovorenu cenu u ukupnom iznosu od 36.700 DEM, odnosno 18.820 evra, što na dan 28.02.2013. godine predstavlja protivvrednost od 2.092.608,30 dinara.

Tuženi je projekat uradio na osnovu geodetskih podloga dobijenih od tužioca, a tužilac je geodetske podloge dobio od investitora (… železnice), preko vlasnika Preduzeća „VV“. Nakon što je … železnica počela da izvodi radove, utvrdila je da postoje greške u geodetskim podlogama koje su radili …, a na osnovu takvih podloga je urađen projekat pruge. Stoga je bilo potrebno uraditi nove geodetske podloge. Zatim je Preduzeće „VV“ snimilo nove geodetske podloge.

Utvrđeno je da se zbog promene geodetskih podloga, projekat morao izmeniti u tako značajnoj meri da se radi o novom projektu, a ne o ispravci projekta.

Tužilac je zatražio od tuženog da uradi sve iznova (projekat na osnovu novih geodetskih podloga), ali je tuženi to prvo odbio, a potom prihvatio, ali tražeći veću naknadu. Nakon toga, tuženi je uradio projekat prema novim geodetskim podlogama, odnosno na osnovu podloga koje je, u ime tužioca, dobio od Preduzeća „VV“. Zatim je ovaj projekat predao Preduzeću „VV“.

Tužilac je, dopisom od 10.05.2002. godine, obavestio tuženog da raskida ugovor sa njim i u tom dopisu je naveo da je tužilac izvršio svoju obavezu, a tuženi nije, zbog čega je od njega tražio novac za dug zbog neizvršenja ugovora (isplaćenu naknadu) i naknadu štete. Takođe je tužilac podneo tužbu i protiv Preduzeća „VV“ Trgovinskom sudu u Beogradu, ali postupak po ovoj tužbi nije u toku, jer je tužiocu sudska taksa za tužbu bila previsoka.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ugovor od 15.03.1999. godine, koji su zaključili tužilac i tuženi, ugovor o delu i da je tuženi po ovom ugovoru izvršio svoje ugovorne obaveze prema tužiocu, jer je izradio projekat koji se tim ugovorom obavezao da uradi i predao ga tužiocu. Takođe je pravilan zaključak da zbog greške u geodetskim podlogama koje su date tuženom ne odgovara tuženi, već da su propusti učinjeni od strane tužioca, da tuženi nije svojim postupcima prouzrokovao štetu tužiocu, da stranke jesu postigle dogovor da tuženi uradi ispravku projekta, ali da se uopšte nije radilo o ispravci projekta, već o sasvim novom projektu, koji zbog toga tuženi nije predao tužiocu, već Preduzeću „VV“. Tužilac nije dokazao kakva potraživanja ima prema Preduzeću „VV“, a takođe ni da je šteta koju je tužilac tražio u uzročno-posledičnoj vezi sa radnjama tuženog.

Odredbom člana 600. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenja nekog fizičkog ili intelektualnog rada i slično, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. Odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Odredbe člana 132. Zakona o obligacionim odnosima regulišu dejstvo raskida ugovora, pa je odredbom stava 2. ovog člana, propisano da, ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala.

U konkretnom slučaju, tuženi je u celini ispunio svoju obavezu iz ugovora zaključenim sa tužiocem dana 15.03.1999. godine, pošto je projekat koji je bio predmet ugovora predao tužiocu u roku. Zbog toga tužilac, imajući u vidu odredbu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, nije mogao da raskine ovaj ugovor upućivanjem pismenog raskida ugovora zbog neizvršenja dana 10.05. 2002. godine, jer je ugovor izvršen. Kako tužilac nije mogao da raskine ugovor, tuženi nije u obavezi da tužiocu, u smislu člana 132. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, vrati isplaćenu naknadu.

Navodi revizije koji se odnose na veštačenja obavljena u ovom predmetu, svode se na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani. Naime, navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani i u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za to ocenu jasne i potpune razloge koje je ovaj sud u svemu prihvatio.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić