Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 682/20 od 14.05.2021. godine, u sednici održanoj 22.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 682/20 od 14.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gžrr 682/20 od 14.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 343/19 od 25.05.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 23.971,46 dinara na ime glavnog duga i 61.710,80 dinara na ime kamate na glavni dug obračunate do 11.05.2009. godine. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu, kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 61.710,80 dinara, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 23.971,46 dinara za period od 11.05.2009. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 3.460,68 dinara (deo potraživanja koje je isplaćeno) od 11.05.2009. godine do dana pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi 30.08.2019. godine. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 23.400,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do dana isplate. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Presudom Višeg suda u Subotici Gžrr 682/20 od 14.05.2021. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 14.400,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odluke o kamati na iznos glavnog duga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati (na ime glavnog duga i kamate na glavni dug obračunate do 11.05.2009. godine). O ovom pravu tužioca, visini tražene naknade i kamati sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba člana 85. i 93. Zakona o stečaju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Takođe, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Vrhovnog kasacionog suda Spp. 6/2016 od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, u pogledu zakonske zatezne kamate na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća u stečaju, koja se obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se pravnosnažna odluka u delu kojim je odlučeno o kamati na iznos glavnog duga, odnosno o periodu za koji tužilac ima pravo na ovo potraživanje.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić