Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5184/2020
09.12.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Vojinović, advokat iz ..., protiv tuženog Privredno društvo za proizvodnju, građevinarstvo i prevoz „Atenic commerce“ DOO Čačak, čiji je punomoćnik Miodrag Aleksić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5205/19 od 19.05.2020. godine, u sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5205/19 od 19.05.2020. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 734/19 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 260.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 160.000,00 dinara i na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 19.04.2018. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 152.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5205/19 od 19.05.2020. godine, usvojena je žalba tužilje, pa je preinačena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime pravične naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 160.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 112.000,00 dinara i na ime umanjenja životne aktivnosti 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 11.09.2019 godine, kao dana presuđenja pa do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova još 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha još 48.000,00 dinara i na ime umanjenja životne aktivnosti još 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 19.04.2018. godine pa do isplate, kao i za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose bliže navedene u izreci za period od 19.04.2018. godine do 11.09.2019. godine i tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 213.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se 13.01.2016. godine oko 06,05 časova kretala iz pravca svoje kuće ka ... u kojoj je zaposlena. Na putu do posla bilo je snega i leda, zbog čega je vodila računa o kretanju i obuću prilagodila vremenskim uslovima – nosila je čizme sa kramponima. Kad je došla do ulaza Fabrike rezanog alata, koji je bio pod ledom i sa blagim nagibom, zaobišla ga je tako što je izašla na kolovoz, a potom se vratila na pešačku stazu ispred firme tuženog, gde je napravila pet koraka nakon čega se okliznula i pala. U tom trenutku nije bilo prolaznika koji bi joj pomogli, pa je sama ustala i sa povređenom rukom došla na odeljenje na kojem je bila zaposlena. Kolege su je odvele u Urgentni centar gde je pregledana i konstatovana joj povreda – prelom desne ruke, zbog čega joj je desni ručni zglob imobilisan. Tužilja je navela da je trotoar ispred firme tuženog bio delimično očišćen, sa obe strane trotoara nalazile su se naslage snega nastale od čišćenja, da po sredini trotoara nije bilo snega, ali je bilo leda, te da je na istom mestu gde je ona pala istog dana pala i njena koleginica BB. U svojstvu svedoka saslušane su i tužiljine koleginice navele su i to: VV da joj se tužilja po dolasku na posao požalila da se povredila usled pada na trotoaru ispred ograde tuženog, BB da prolazi istim putem radi dolaska i odlaska sa posla, da joj je poznato da na trotoaru uglavnom ima snega, ali da ispred firme tuženog nije bilo snega, da se isto jutro (kada se tužilja okliznula) okliznula na ledu ispred Fabrike reznog alata, GG da nije videla način i mesto na kome se tužilja povredila, da joj je tužilja objasnila svaki detalj pada, te da joj je to mesto nepoznato, DD da sa tužiljom radi na istom odeljenju, da je tužilju prvi put videla nakon 15 dana od dana pada, da joj je tada tužilja rekla da se okliznula kod firme “Benevento” koja se nalazi pre firme tuženog. Saslušani u svojstvu svedoka radnici tuženog istakli su da se kod tuženog svake godine uredno čisti sneg, da u obavljanju navedenog posla učestvuje nekoliko radnika koji za uklanjanje snega pored lopata koriste i viljuškar i skip, da se čišćenje snega vrši unutar kruga firme i na trotoaru ispred firme, da se sakupljeni sneg uklanja tako što se utovari u kamione i odvozi, da je tako bilo i u januaru 2016. godine, kao i da je za odvoženje snega angažovana firma “Tatović”. Istakli su i da se so posipa kada vremenski uslovi zahtevaju u slučaju većih mrazeva, nakon čišćenja snega. ĐĐ i EE zaposleni kao čuvari kod tuženog, naveli su da je radno vreme čuvara od 17,00 časova do 7,30 časova narednog dana, da u slučaju padavina tokom noći vrše čišćenje snega unutar kruga firme, da se sneg sa trotoara lageruje na zelenu površinu koja se nalazi između trotoara i kolovoza, koji se zatim odvozi kamionima, da se so uvek baca po trotoaru i unutar kruga firme u toku dana, kao i u toku noći što rade čuvari, kada se za tim ukaže potreba. Istakli su i da nikome od radnika tuženog nije bilo poznato da je tužilja 13.01.2016. godine pala na trotoaru ispred firme tuženog.

Iz izveštaja Opšte bolnice Čačak o povredi na radu od 14.01.2016. godine, utvrđeno je da je povreda nastupila 13.01.2016. godine oko 6,20 časova, kao i da je tužilja pala u ul. ... na trotoaru kod „Atenic commerce“ DOO Čačak. Iz izveštaja MUP PU Čačak od 13.01.2016. godine utvrđeno da je u Urgentnom centru obavljen razgovor sa tužiljom koja je izjavila da je 13.01.2016. godine oko 6,20 časova, u ul. ... kod privatnog preduzeća „Atenic commerce“ DOO Čačak, dok se kretala navedenom ulicom prilikom odlaska na posao okliznula i pala na desnu ruku, a iz potvrde od 02.03.2016. godine, utvrđeno je da je 13.01.2016. godine u 15,58 časova lice zaduženo za bezbednost i zaštitu na radu ... u Čačku podnelo prijavu da je tužilja, prilikom dolaska na posao pala i zadobila povredu - prelom desne ruke. Iz izveštaja Republičkog hidrometeorološkog zavoda od 05.09.2016. godine, utvrđeno je da je 13.01.2016. godine maksimalna temperatura vazduha bila 9,8 stepeni, minimalna temperatura 0,8 stepeni, dok je minimalna temperatura vazduha na 5 cm visine iznad tla bila minus 3 stepena. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ortopeda i veštaka neuropsihijatra utvrđen je intenzitet i vreme trajanje bolova i straha koje je tužilja trpela usled zadobijenih povreda, kao i da je kod tužilje trajno prisutna duševna patnja zbog umanjenja životne aktivnosti od 7%, nastala kao posledica predmetne nezgode.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zaključivši da tužilja nije dokazala da je 13.01.2016. godine ispred poslovnog prostora tuženog bilo leda, te da se zbog postojanja leda okliznula na navedenoj površini. Međutim, drugostepeni sud je iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, zaključio da činjenica da se tužilja kritičnom prilikom okliznula na trotoaru pored ograde tuženog proizilazi iz iskaza tužilje, iz izveštaja o povredi na radu koji je sačinjen od strane Opšte bolnice Čačak, iz izveštaja PU Čačak i iskaza svedoka VV, dok iz izveštaja Hidrometeorološkog zavoda proizilazi da je temperatura vazduha kritičnog dana bila u minusu što ukazuje na postojanje leda, ocenivši da je tužilja dokazala da je kritičnom prilikom do pada došlo usled proklizavanja na trotoaru pored ograde tuženog, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev zaključivši da postoji odgovornost tuženog za štetu koju je kritičnom prilikom pretrpela tužilja u smislu odredbe člana 9. stav 5. Odluke o komunalnom redu i opštem uređenju (“Službeni list grada Čačka”, broj 11/2015), kao i da u nastanku štetnog događaja ima doprinosa tužilje od 20%.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ističe da je drugostepeni sud bez otvaranja glavne rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje, te na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužilje u svojstvu parnične stranke, kao i brojnih svedoka – tužiljinih koleginica i radnika zaposlenih kod tuženog. Drugostepeni sud je, bez otvaranja glavne rasprave, svoju odluku zasnovao na drugačijoj oceni iskaza tužilje i iskaza svedoka VV, ne dajući istovremeno i ocenu iskaza ostalih svedoka koji su dati pred prvostepenim sudom. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je utvrdio da je tužilja dokazala da je kritičnom prilikom do pada došlo usled proklizavanja na trotoaru pored ograde tuženog pa, imajući u vidu da je obaveza čišćenja leda na trotoaru ispred firme tuženog bila na tuženom, u smislu odredbe člana 9. stav 5. Odluke o komunalnom redu i opštem uređenju (“Službeni list grada Čačka”, broj 11/2015), postoji odgovornost tuženog za štetu koju je kritičnom prilikom pretrpela tužilja. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja glavne rasprave odluku zasnovati na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, odnosno nije mogao bez izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom izvesti drugačiji zaključak i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovati svoju odluku. Zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka u drugostepenom postupku pobijana odluka je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što će imajući u vidu navode tužilje, ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. ZPP zakazati raspravu na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza razjasniti da li se tužilja okliznula ispred kapije tuženog, te ukoliko jeste da li je bilo snega i leda ispred kapije, pri tom imajući u vidu da je tuženi u toku postupka tvrdio da je trotoar na delu ul. ..., koji se proteže pored poslovnog prostora tuženog bio suv bez snega i leda, te da su sneg i led bili očišćeni, a što proizilazi i iz iskaza svedoka BB, kao i radnika tuženog i u tom smislu oceniti da li su bili ispunjeni uslovi za odgovornost tuženog, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić