Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5187/2022
27.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1783/2021 od 28.12.2021. godine, u sednici održanoj 27.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1783/2021 od 28.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1783/2021 od 28.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 322/2020 od 06.10.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime razlike manje isplaćene lične invalidnine i ortopedskog dodatka za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2019. godine, isplati ukupno 1.815,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.507,31 dinar od 30.11.2021. godine do isplate, po osnovu zakonske zatezne kamate na iznose isplaćene razlike od dana dospeća do isplate 28.03.2019.godine za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2018. godine, iznos od 1.203,28 dinara , po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na isplaćeni iznos razlike od dana dospeća do isplate 25.04.2020.godine za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine, iznos od 3.344,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1783/2021 od 28.12.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena preinačena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 322/2020 od 06.10.2021. godine ( pogrešno označena kao presuda Osnovnog suda u Somboru P 1458/2020 od 12.08.2021. godine) , tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu na ime razlike po osnovu naknade za ličnu invalidninu za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2019. godine od iznosa 1.507,31 dinar do iznosa od 1.815,98 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na isplaćeni iznos razlike od dana dospeća do isplate 28.03.2019.godine za period od 01.11.2017. godine do 31.12.2018. godine, iznos od 1.203,28 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate obračunate na isplaćeni iznos razlike od dana dospeća do isplate 25.04.2020.godine za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine, iznos od 3.344,00 dinara i u delu troškova postupka, tako što svaka stranka snosi svoje troškove, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za dosuđenje troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. O pravu tužioca na isplatu razlike manje isplaćene lične invalidnine i ortopedskog dodatka, kao i o pravu tužioca na isplatu zakonske zatezne kamate, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Revizijom tužioca se osporava i odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga, nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 21.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 6.363,44 dinara i postupak je vođen po pravilima u sporu male vrednosti.
Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Iako je pobijenom odlukom preinačena prvostepena presuda nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljna, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP). Takođe, revizijom se osporava odluka o kamati i odluka troškovima postupka. Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kao sporednom zahtevu tužioca i rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Ovaj sud je imao u vidu da je u drugostepenoj presudi očiglednom greškom u kucanju prvostepena presuda pogrešno označena kao presuda Osnovnog suda u Somboru P 1458/2020 od 12.08.2021. godine, ali nalazi da isto nije od uticaja na drugačiju odluku budući da se očigledne greške u pisanju i računanju mogu ispraviti u svako doba.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić