Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „Saobraćaj“ d.o.o. Žabalj, čiji je punomoćnik Branislava Kitanović Bašić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Benić Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 3.246.553,33 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1471/20 od 09.09.2020. godine, na sednici veća održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1471/20 od 09.09.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1471/20 od 09.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5229/18 od 22.01.2020. godine, u stavu prvom i drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 3.246.553,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 1.351.168,00 dinara, a stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1471/20 od 09.09.2020. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5229/18 od 22.01.2020. godine je potvrđena u delu u kome je tužbeni zahtev odbijen. Odluka prvostepenog suda o parničnim troškovima je preinačena, tako što su ovi troškovi smanjeni sa 1.351.168,00 dinara na iznos od 839.234,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Polazeći od sadržine tražene pravne zaštite, načina presuđenja i datog obrazloženja, revizijski sud nalazi da u konkretnoj parnici ne postoje pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Dalje, pobijana presuda nije nesaglasna sa ustaljenom sudskom praksom za ovu vrstu spora. Pravnosnažne presude na koje se tužilac poziva u sadržini revizije nisu zasnovane na istovrsnom činjeničnopravnom osnovu. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Nema potrebe ni za novim tumačenjem prava. Ocenom navoda revizije može se zaključiti da tužilac suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom predmetu podneta je dana 26.10.2012. godine, a prinačena dana 08.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 3.246.553,33 dinara, odnosno 27.327,89 evra.

Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ispod propisanog cenzusa iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, proizlazi da revizija tužioca nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. tog zakona odbačena u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepečević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić