Tužilac je podneo odgovor na reviziju u kome je predložio da se revizija tuženog odbije kao neosnovana.

Izjavljena revizija tuženog dozvoljena je na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa nema razloga za ocenu uslova iz člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje bi mogle biti od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tuženi su dana 30.05.2011. godine, zaključili pismeni ugovor o kupoprodaji putničkog vozila „...“ tip ... ... ..., broj šasije ..., registrovanog sa registarskim brojem ... ...-... po kom ugovoru je tuženi kao prodavac predao tužiocu predmetno vozilo u državinu, a tužilac je kao kupac isplatio prodavcu ugovorenu kupoprodajnu cenu od 9.000 evra. Tužilac je vozilo prodao VV iz ..., a on je nakon toga auto prodao GG, kojoj je vozilo 24.09.2012. godine, po zahtevu OJT Sremska Mitrovica privremeno oduzeto, prilikom prelaska domaće granice. U periodu od 21. februara 2010. godine do avgusta 2011. godine, automobil je preprodavan pet puta. Proverama je utvrđeno da su oznake u odnosu na godinu proizvodnje i vrstu motora koji je ugrađen u predmetno vozilo neistinito navedene u saobraćajnoj dozvoli i različite od pravih oznaka iz potvrde Kompanije vozila „....“ od 31.01.2012. godine. Nakon izvršenih provera automobil je faktički vraćen GG, ali bez prava da njime upravlja i raspolaže. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 652/12 od 17.04.2013. godine, VV je obavezan da GG na ime povraćaja kupoprodajne cene isplati iznos od 2.100 evra i vrati joj vozilo marke „...“ kao i da joj na ime parničnih troškova isplati iznos od 111.500,00 dinara sa kamatom počev od 17.04.2013. godine. VV je 12.06.2013. godine postupio po obavezi iz presude, nakon čega se obratio tužiocu (svom prodavcu) koji mu je na ime povraćaja kuporodajne cene po ugovoru koji su oni zaključili 22.06.2011. godine, isplatio 19.06.2013. godine, iznos od 8.800,00 evra, a uz to i iznose od 98.750,00 dinara na ime troškova zastupanja VV od strane punomoćnika i 111.500,00 dinara na ime parničnih troškova isplaćenih GG. Tužilac se 16.07.2013.godine obratio tuženom predlogom za vansudsko poravnanje, ali do sporazuma nije došlo. Tužilac kao kupac od svog prodavca - ovde tuženog zahteva vraćanje kupoprodajne cene od 9.000 evra po ugovoru koji su oni zaključili dana 30.05.2011. godine. Zahteva i regresiranje iznosa isplaćenih VV po osnovu troškova parnice u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 652/12.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbi članova 508. do 515. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) odbio tužbeni zahtev, nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog kao prodavca zbog pravnih nedostataka prodate stvari po pravilima zaštite od evikcije, jer niko od prethodnih vlasnika do tuženog nije znao da postoje pravni nedostaci, pošto je vozilo redovno registrovano i bez smetnji preprodavano i korišćeno do oduzimanja GG, pa tuženi ne može odgovarati za ograničenje javnopravne prirode pošto za njih nije znao, odnosno nisu se mogla očekivati.

Drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, pravilno zaključujući da utvrđene činjenice u okolnostima konkretnog slučaja ne vode zaključku o isključenju odgovornosti tuženog za pravne nedostatke stvari. S`toga je pravilnom primenom materijalnog prava iz članova 18. stav 1., 508, 510, 514. i 132. Zakona o obligacionim odnosima ( ZOO), usvojio tužbeni zahtev.

Prema odredbi člana 508. ZOO prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom . Član 510. ZOO propisuje sankcije za pravne nedostatke, pa navodi da ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene, pri čemu kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete. Prema članu 132. ZOO raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

Po stanovištu ovog suda u konkretnom slučaju postoji odgovornost tuženog kao prodavca zbog pravnih nedostataka prodate stvari saglasno odredbi člana 508 ZOO, zbog čega tužilac koji nije znao za ove nedostatke na predmetnom vozilu koje je oduzeto od lica kome je vozilo preprodato “poslednjeg kupca u nizu”, i kome nije od strane tuženog pružena zaštita od evikcije, ima pravo na povraćaj kupoprodajne cene od tuženog kao prodavca imajući u vidu da se saglasno odredbi člana 510. ZOO ugovor o prodaji raskida po samom zakonu, a pravna posledica raskida ugovora u smislu odredbe člana 132. Zakona o obligacionim odnosima je vraćanje datog.

Naime, pored odgovornosti za materijalne nedostatke prodavac odgovara i za pravne nedostatke prodate stvari. To je posledica načela jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora, gde je prenosilac dužan da obezbedi pribaviocu ne samo korist, već i mirnu državinu u kojoj kupac neće biti pravno uznemiravan na osnovu nekog prava trećeg o kome on nije bio obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom. Međutim, pored ovoga prodavac će odgovarati za po pravilima evikcije i u slučaju kada su na stvari postojala i određena ograničenja javno-pravne prirode, a prodavac ih nije saopštio kupcu. On će odgovarati ne samo za ona ograničenja javno-pravne prirode koja su postojala u vreme zaključenja ugovora, već i za ona koja se mogu očekivati, ako je u konkretnom slučaju on za to znao.

Suprotno navodima revizije tuženi odgovara za ograničenje javnopravne prirode koja su već postojala u času zaključenja ugovora, ali i za ona koja se mogu očekivati ako je u konkretnom slučaju on za to znao saglasno članu 514. ZOO. U ovom slučaju tužilac nije znao, niti je mogao znati za nedostatke i za neslaganje faktičkog stanja auta sa podacima u saobraćajnoj dozvoli. Nasuprot njemu, tuženi je mogao znati, jer je od svog prethodnika dobio sve isprave koje su pratile uvoz i prodaju predmetnog automobila, te je imao mogućnost da se upozna sa njihovom sadržinom. Činjenica da je automobil registrovan na domaće tablice sama po sebi ne znači da je isključena odgovornost tuženog za ograničenja javnopravne prirode koja terete prodatu stvar, a koja su postojala od njenog uvoza u domaću državu. S tim u vezi tužilac ima pravo na naknadu pretrpljene štete primenom člana 510. stav 3. i 514. ZOO.

Neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo sa razloga što se u smislu člana 508. ZOO kod ugovora o prodaji pod evikcijom podrazumeva pravno uznemiravanje kupca povodom pribavljanja stvari a na osnovu nekog prava trećeg koje je postojalo pre kupčevog sticanja stvari. Član 510. propisuje sankcije za pravne nedostatke ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca. U slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene pri čemu kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete. U konkretnom slučaju predmetno vozilo nije oduzeto od tužioca već od lica kome je VV preprodao vozilo i primio odgovarajuću protivvrednost. Tužilac je po osnovu odgovornosti za pravne nedostatke svom kupcu VV izvršio povraćaj kupoprodajne cene vozila, platio naknadu sudskih troškova nastalih u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici P 652/12, pa osnovano od tuženog zahteva naknadu pretrpljene štete iz člana 510. stav 3. ZOO i povraćaj isplaćenog iznosa.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić