Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Andrić Manojlović, članova veća, u parnici tužioca Društva za ugostiteljstvo i turizam „Borići“ AD Sjenica, koje zastupa Miroslav Karapandžić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Srbija šume“ Beograd, ŠG „Golija“ Ivanjica, koje zastupa Saša Milinčić, advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženog Republikom Srbijom, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1571/18 od 16.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.07.2020. godine, doneo je sledeće

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1571/18 od 16.03.2018. godine i Višeg suda u Novom Pazaru P 170/17 od 11.01.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 170/17 od 11.01.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tužiocu pripada pravo korišćenja kp br.2092, KO Sjenica, u površini od 4.29.53 ha (sada upisano stanje 4.31.24 ha) po kulturi pašnjak prve klase, sve upisano u LN br.3469 KO Sjenica, što je tuženi dužan da prizna i po tom osnovu dozvoli promenu upisa kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti u Sjenici i tužiocu preda u državinu navedenu nepokretnost po osnovu prava na državinu i tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 428.850,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1571/18 od 16.03.2018. godine, odbijene su žalbe tuženog i umešača i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku reorganizacije RO PŠK „Pešter“ su formirana tri preduzeća. Od OOUR-a „Šumarstvo“ je nastalo DP „Ozren“, pravni prethodnik tuženog od OOUR-a Ugostiteljstvo Sjenica, pravni prethodnik tužioca DP UTP „Borići“ a ostali OOUR-i su činili JP koje je dobilo naziv PIK „Pešter“. Navedena preduzeća su 1996. godine sačinila deobni bilans, kojim su se njihovi predstavnici sporazumeli o podeli i razgraničenju zajedničke imovine, na kojoj je u knjigama nepokretnosti kao nosilac prava korišćenja bila upisano matično preduzeće RO PŠK „Pešter“. Osnovni princip o razgraničenju je bio da svako zadrži imovinu koju je u prethodnom periodu koristio za obavljanje svoje delatnosti. Prema članu 4. deobnog bilansa UTP „Borići“ Sjenica, tužilac u ovom postupku je stekao pravo korišćenja na deo zemljišta koje je u funkciji hotela u opisanim merama i granicama prema priloženom opisu lokacije, što čini površinu od 6 ha 49 a i 53 m2, s tim da pravo uređenja i korišćenja drvne mase na toj površini ostaje JP „Srbijašume“ Beograd. Veštačenjem je utvrđeno da je orignilani deobni bilans u Službi katastra nepokretnosti Sjenica identičan sa primerkom koji je sudu dostavio tužilac, da prema citiranoj dokumentaciji parcela 2092 zajedno sa ostalim parcelama na kojima su izvođeni građevinski radovi na koritu reke Jablanica, čini deo urbanističke zone C1 Blok 2.9, te da je na tom prostoru predviđena zona turizma, sporta i rekreacije, izgradnja sportskih terena i objekata koji će upotpuniti turističku ponudu okruženja. Uviđajem na licu mesta i dopunskim nalazom veštaka je utvrđeno da se parcela 2092 nalazi na levoj obali reke Jablanice i da se, prema opisu lokacije radi o parceli koja je predmet spora, da je pri uređenju vodotoka reke Jablanice, izmešteno rečno korito tako da jednim delom prolazi kroz parcelu 2092 i da je tuženi za uređenje i izmeštanje reke Jablanice dao saglasnost, da je izmeštanjem rečnog korita sporna parcela faktički podeljena, tako da sada ima površinu 4.31.24 ha i da parcela 2015/1 na kojoj je izgrađen hotel, vlasništvo tužioca sa njom predstavlja jedinstveni prirodni kompleks. Prema mišljenju veštaka, kod činjenice da je tužiocu prilikom podele imovine pripala površina od 6.49.53 ha, deobnim bilansom je u okviru ove površine mogla da mu pripadne samo parcela 2092 i nijedna druga, jer ni na jednu drugu stranu nije moguće nadomestiti nedostajuću površinu koja pripada tužiocu, a koja sa kp 2015/1 čini celinu. Na spornoj parceli je na osnovu člana 3. Zakona o javnoj svojini upisana Republika Srbija kao vlasnik, s tim da je veštak stanovišta da se radi o očiglednoj grešci kada je tuženi upisan kao korisnik parcele.

Nalazeći da je osnovna delatnost tužioca ugostiteljstvo, da je na spornoj površini kp br.2092 KO Sjenica planirana izgradnja sportskih terena, da na njoj nema drveća, te da je deobnim bilansom tužilac stekao pravo korišćenja površine od 6 ha, 49 a, 53 m2, da je parcela 2092 KO Sjenica prilikom promene korita reke podeljena, da površina na kojoj je izgrađen hotel ima površinu od 2 ha 20 a 21 m2, da obe parcele čine jedinstveni prirodni kompleks, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili pravo tužioca na korišćenje spornog zemljišta i tuženog obavezali da preda tužiocu u državinu traženu nepokretnost, ocenjujući da je tužilac na osnovu pravnog posla, ugovora stekao pravo korišćenja a time i pravo na državinu sporne parcele na osnovu člana 81. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Revizijom se osnovano ukazuje da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Zakonom o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br.72/2011 sa izmenama i dopunama), uređuje se u skladu sa Ustavom pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave. Prema članu 2. istog zakona javnu svojinu čini pravo svojine Republike Srbije – Državna svojina, pravo svojine AP – Pokrajinska svojina i pravo svojine jedinica lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska svojina. Odredbama člana 25. stav 1. Zakona o javnoj svojini je propisano da se pravo javne svojine i pravo korišćenja na nepokretnostima u javnoj svojini upisuje u javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis prava na nepokretnostima.

U ovoj parnici tužilac zasniva pravo korišćenja na spornoj nepokretnosti na deobnom bilansu iz postupka reorganizacije ranije postojeće RO PŠK „Pešter“, po kome mu pripada zemljište ukupne površine 6.49.53 m2, u funkciji hotela „Borići“. Međutim, učesnik navedenog deobnog bilansa je bilo ranije postojeće Društveno preduzeće UTP „Borići“ pri čemu tužilac nije nudio ni pružio dokaze o statusnim promenama i izvršenoj privatizaciji tog preduzeća, modelu privatizacije i imovini i prenosu imovine subjekta privatizacije, usled čega je status tužioca kao pravnog sledbenika DP UTP „Borići“ na spornoj imovini za sada ostao sporan, a time i aktivna legitimacija.

Tužbeni zahtev u ovoj parnici je zasnovan na deobnom bilansu pravnih sledbenika PŠK „Pešter“, čija je podela izvršena 28.12.1989. godine, pri čemu tužilac nije prezentirao sudu sva dokumenta, koja prema članu 7. Deobnog bilansa čine sastavni deo ovog akta što je od bitnog značaja za identifikaciju imovine koja se deli. Kod činjenice da tužilac tužbom iz 2015. godine zasniva pravo korišćenja sporne nepokretnosti na deobnom bilansu iz 1996. godine, a da je po istom deobnom bilansu Služba za katastar nepokretnosti Sjenica 1998. godine, već izvršila upis prava korišćenja tuženog na istoj nepokretnosti, ostalo je nejasno da li je tužilac odnosno njegov pravni prethodnik pre podnošenja tužbe tražio upis prava korišćenja na osnovu deobnog bilansa, da li je osporavao izvršeni upis tuženog i koristio pravna sredstva iz Zakona za upis, odnosno ispravku greške o upisu prava korišćenja i ko je bio u posedu sporne parcele pre i posle deobnog bilansa, obzirom na dokaze iz spisa o aktivnostima tuženog za zaštitu navedene parcele kao svoje imovine i činjenicu da je prema istorijatu parcele 2092 u kontinuitetu od prvobitnog premera sporna parcela upisana na ime SO Sjenica a zatim Šumsko pašnjačko preduzeće „Ozren“ kao pravnog prethodnika tuženog.

Primerak deobnog bilansa, koji je priložio tužilac, a za koji je veštak potvrdio da je saglasan originalu iz Službe za katastar nepokretnosti u članu 4. ne sadrži spisak i broj parcela koje pripadaju UTP „Borići“ već samo površinu od 6.49.53 ha, dopisanu rukom (koju ne sadrži primerak tuženog). Primerke deobnog bilansa i spiskova katastarskih parcela zavedenih pod brojevima 1154 i 1108 kojim je sporna parcela evidentirana deobnim bilansom u korist tuženog nisu prihvaćeni pobijanom odlukom, jer ih tuženi nije priložio u originalu a spisak ne sadrži pečat UTP „Borići“. Međutim, imajući u vidu sadržinu člana 4. Deobnog bilansa i njegovu nepotpunost, pravni značaj nedostajućeg spiska parcela koji čini sastavni deo deobnog bilansa, nalazom i dopunom veštaka i nižestepenim odlukama nije ocenjen u dovoljnoj meri usled čega se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da pravo korišćenja tražene parcele na osnovu deobnog bilansa pripada tužiocu a time i ocena o osnovanosti tužbenog zahteva.

Sa iznetih razloga, nižestepene odluke su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić