U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužilaca AA i BB iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. VV biv. iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Gvoić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužilaca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 495/19 od 13.05.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 15.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 495/19 od 13.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8734/2014 od 05.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime duga kao braniocu po službenoj dužnosti u predmetu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K-Po1 br 63/10, isplati iznos od 2.782.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2014. godine pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 300.922,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 495/19 od 13.05.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8734/14 od 05.12.2017. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen zahtev tužilaca AA i BB, koji su tražili da se obaveže tužena na ime duga, kao pravnim sledbenicima sada pok. VV, branioca po službenoj dužnosti u predmetu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K-Po1 br 63/10 isplati iznos od 2.782.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2014. godine do isplate kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8734/14 od 05.12.2017. godine, tako što su obavezani tužioci da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 16.580,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplate iznos od 12.080,00 dinara u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni advokat VV, pravni prethodnik tužilaca (za naslednike oglašeni pravnosnažnim rešenjem Javnog beležnika Gordane Jovanović Upp 160-2018 O 2360/2018 19.06.2018. godine) je rešenjem Višeg suda u Beogradu Su 43/12-43 od 23.01.2012. godine postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom GG, a rešenjem Su 43/13-101 od 18.02.2013. godine postavljen je za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom DD. Advokat VV je kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog GG i okrivljenog DD prisustvovao glavnim pretresima održanim u periodu od 25.01.2012. godine do 15.05.2013. godine, a dana 20.05.2013. godine podneo je Višem sudu u Beogradu – Posebnom odeljenju, troškovnik za izvršene advokatske usluge za GG i DD u predmetu K-Po1 63/10, na iznos od 2.980.250,00 dinara. Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K-Po1 63/10 od 24.05.2013. godine advokat VV je razrešen vršioca funkcije branioca po službenoj dužnosti okrivljenog DD i okrivljenog GG. Rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K-Po1 63/10 od 24.05.2013. godine advokatu VV je određena isplata troškova službene odbrane za okrivljenog GG i okrivljenog DD po navedenom troškovniku za zastupanje na glavnim raspravama od 25.01.2012. godine do 15.05.2013. godine u iznosu od 48.000,00 dinara, koji su isplaćeni dana 29.12.2014. godine. Advokat VV podneo je zastupniku tužene dana 30.01.2014. godine predlog za mirno rešenje spora, radi zaključenja poravnanja na iznos od 2.980.250,00 dinara. Advokat VV je zadržan kao branilac po službenoj dužnosti da bi se eventualno aktivirao u slučaju ponovne opstrukcije daljeg tokga krivičnog postupka, a razrešen je nakon završetka suđenja i objavljivanja presude.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužilac, sada pok. VV, koji je obavio sve radnje branioca po službenoj dužnosti koje je naveo u troškovniku, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u visini od 2.782.250,00 dinara, a prema troškovniku koji je dostavio Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K-Po1 63/10.

Po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, pa je primenjujući odredbe članova 261. stav 1. i 2 tačke 4. i 7. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), kao i članove 13. stav 1. tačka 1), član 15. stav 1. i 17. stav 1. i 2. tada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11 sa izmenama i dopunama), preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 261. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 .. 35/19), bilo je propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) bilo propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručom savetniku, nagradu prevodiocu, nagradu tumaču, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika. Stavom 4. istog člana bilo je propisano da se troškovi iz stav 2. tačka 1) do 6) ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca (član76) i postavljenog punomoćnika (član 59. i član 103. stav 3.), u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti isplaćuju se iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredama ovog zakonika. Organ postupka dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će priložiti spisima. Odredbom člana 265. stav 6. istog zakona, propisano je da ako zahtev za naknadu nužnih troškova i nagrada iz stava 1. ovog člana ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

Imajući u vidu uslove za potraživanje u parničnom postupku naknade na ime nužnih troškova za zastupanje u krivičnom postupku predviđenih u Zakoniku o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je drugostepeni sud pravilnom primenom člana 265. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku u konkretnom slučaju zaključio da nisu ispunjeni uslovi za usvajanje zahteva tužioca.

Naime, pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da okrivljeni i branilac pravo na naknadu troškova nastalih u krivičnom postupku može ostvarivati u parničnom postupku protiv Republike Srbije, ali samo u slučaju kada u krivičnom postupku njegov zahtev nije usvojen, odnosno kada je njegov zahtev odbijen kao neosnovan, i u slučaju kada sud o tome ne donese odluku u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva. U konkretnom slučaju, nakon okončanja krivičnog postupka u kome je sada pok. VV bio angažovan kao branilac po službenoj dužnosti Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je doneo odluku po zahtevu sada pok. VV kojim su mu na teret budžetskih sredstava suda dosuđeni troškovi u visini od 48.000,00 dinara za radnje koje je preuzeo vršeći fuknciju branioca po službenoj dužnosti – prisustvovanje glavnim pretresima održanim u periodu od 25.01.2012. godine do 15.05.2013. godine.

Dakle, o zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka nadležni sud je doneo odluku. Tužilac sada pok. VV u tom postupku nije koristio svoje zakonom priznato pravo na pravno sredstvo, obzirom da nije izjavio žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K-Po1 63/10 od 24.05.2013. godine kojim je odlučeno o njegovom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka. Zakonitost te odluke može se ceniti samo po pravnim sredstvima zakonom predviđenim u tom postupku. Odredbom člana 265. stav 3. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku propisano je da kada je o troškovima krivičnog postupka odlučeno posebnim rešenjem, o žalbi protiv tog rešenja odlučuje veće (član 21. stav 4.), dakle tužilac je imao pravo žalbe po samom zakonu koje nije koristio, zbog čega su neosnovani navodi u reviziji tužilaca da rešenje,, kojim je advokatu VV dosuđen iznos od 48.000,00 dinara, nije sadržalo pouku o pravnom leku.

Odredba člana 265. stav 6. Zakonika okrivičnom postupku dozvoljava izuzetak od ovog pravila samo u slučaju da zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. istog člana ne bude usvojen, što to nije slučaj u ovoj pravnoj stvari.

Sa iznetih razloga su neosnovani u reviziji tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava, i to da se nužni izdaci postavljenog branioca u postupku zbog krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti isplaćuju iz sredstava organa unapred, a da se unapred ne isplaćuje nagrada, nego nužni izdaci. U konkretnom slučaju sada pok. VV je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje određena isplata troškova službene odbrane po troškovniku koji je priložio, a po zaključenju glavnog pretresa, odnosno nakon završetka suđenja, pa tužioci, nezadovoljni visinom dosuđenih troškova, ne mogu u parničnom posupku ponovo potraživati troškove koji mu nisu priznati u krivičnom postupku. U reviziji tužici se pozivaju i na pogrešnu primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, međutim, svoje navode ne obrazlažu, a prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio odredbe tada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nalazeći da je rešenje kojim je sud u krivičnom postupku odlučio o troškovima tog postupka, isprava podobna za izvršenje.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić