Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na poslovima organizovanja i kontrole procesa proizvodnje zrna. Samoinicijativno se angažovao na rešavanju problema vezanog za proces proizvodnje i kvalitet proizvoda tuženog (iako u opisu radnog mesta i zadataka tužioca nisu prdviđeni ovi poslovi), što je u skladu sa Pravilnikom o inovacijama tuženog. U procesu proizvodnje se pojavio problem preciznosti zrna, zbog čega je tužilac predložio da se u proizvodnji zrna izbaci operacija odgreva čančeta košuljice zrna i da se izvrši proba od čančića koji se ne odgrevaju. Određena količina municije je proizvedena na ovaj način i izvršeno testiranje kvaliteta proizvedenog zrna. Tužilac je podneo prijavu inovacije (tehničkog unapređenja poboljšanja preciznosti zrna) 27.10.2011. godine, zavedena pod brojem .., nadležnoj Komisiji tuženog, na osnovu koje je direktor tuženog od 12.11.2013. godine, odobrio pronalazak tužioca kao tehničku inovaciju, ali nije odlučeno o naknadi. Stručnom timu tuženog je naloženo da sačini obračun naknade za navedeno tehničko unapređenje u roku od 10 dana od dana donošenja odluke. Kako odluka nije doneta, tužilac je pokrenuo ovaj postupak, a tuženi je odlukom direktora 16.06.2014. godine stavio van snage odluku od 12.11.2013. godine jer se veštak Vladimir Misailović, dipl.inženjer izjasnio da je izostavljanje tehnološke operacija odgrevanja čančeta zrna rutinska promena tehničkih procesa koji su poznati preduzeću. Veštačenjem od strane Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu utvrđeno je da prijava inovacije tužioca u organizacionim celinama proizvodnja municije jeste tehničko unapređenje saglasno Pravilniku o inovacijama tuženog, donetom 06.03.2007. godine, koji se primenjivao i u vreme nastanka spornog odnosa jer je izostavljanjem odgreva čančeta košuljice zrna metka ostvarena ušteda u tuženom preduzeću. Suština izmena je u izostavljanju jedne operacije što je za posledicu imalo izmenu tehničke dokumentacije prema kojoj treba da se odvija proizvodnja zrna. U ovom slučaju je postignuta veća preciznost metka kako je zahtevao kupac, što prema članu 13. Pravilnika predstavlja inovaciju jer svaka promena koja donosi željeno unapređenje proizvoda i procesa rada predstavlja inovaciju. Prenošenje tehnološke operacije sa jednog proizvoda na drugi prema mišljenju veštaka nije rutina zbog toga što svaki proizvod ima neko svoje stanje do kog je urađen pa kada se nešto izbacuje ili ubacuje u proces proizvodnje te radnje nisu rutina. Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke utvrđeno je da je tužilac doprineo povećanju dobiti tuženog kao privrednog društava u kome je zaposlen jer je njegovo tehničko rešenje umanjilo troškove i povećalo proizvodni kapacitet DWM peći u 2012. i 2013. godini za 45.416.124,00 komada metka, povećalo preciznost municije do nivoa koji je zahtevao kupac tako što je oblikovano novo zrno bez odgrevanja čančeta košuljice zrna, kako je predložio tužilac, što je na kapacitetu navedene peći povećalo kapacitet odgreva čaure koji je iskorišćen za veću proizvodnju metaka za obe godine za 38.440.446 komada čime je povećana proizvodnja, prodaja i dobit tuženog. Dobit tuženog od uštede u smanjenju utroška sirovine, energije i radne snage iznosi 758.187,92 dinara a dobit od uvećane proizvodnje i prodaje 134.136.000,00 dinara, odnosno ukupno 134.921.187,92 dinara.

Na osnovu Pravilnika o inovacijama tuženog, tužiocu pripada naknada za tehničko unapređenje u iznosu od 10% od ukupne dobiti od uštede i nove privredne koristi, što izraženo u novcu iznosi 13.492.118,79 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravo na naknadu za tehničko unapređenje u dosuđenom iznosu.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Prema članu 13. Pravilnika o inovacijama tuženog, tehničkim unapređenjem se smatra svaka racionalizacija rada koja nastaje primenom poznatih tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka u svim fazama procesa rada kojim se postiže povećanje dobiti, povećanje proizvodnosti rada, poboljšanje kvaliteta proizvoda, ušteda materijala, energije, bolje iskorišćavanje mašina ili instalacija, poboljšanje tehničke kontrole proizvoda, poboljšanje zaštite na radu, ili poboljšanje unapređenja čovekove sredine i humanizacije rada. Tehničkim unapređenjem smatra se i rešenje tehničkog problema kome nije priznata zaštita patentom ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Ne smatraju se tehničkim unapređenjem, predlozi za unapređenje procesa rada koji predstavljaju rutinsko prenošenje poznatih tehničkih sredstava i tehničkih postupaka procesa rada ili rešenje na bazi saznanja stečenih na seminarima ili stručnim usavršavanjima u zemlji ili inostranstvu, na koje je radnik upućen u cilju razrešenja dotičnog problema (član 14.).

Inovacije tužioca u organizacionim celinama proizvodnje municije predstavljaju tehničko unapređenje, (saglasno Pravilniku o inovacijama tuženog od 06.03.2007. godine), jer je izostavljanjem odgrevanja čančeta košuljice zrna ostvarena ušteda u tuženom preduzeću. Suština izmene je u izostavljanju jedne operacije što je za posledicu imalo izmenu tehničke dokumentacije po kojoj je trebalo da se odvija proizvodnja i koje promene su izvršene. U tom slučaju je postignuta veća preciznost metka, kako je i zahtevao kupac, što po Pravilniku predstavlja inovaciju, jer svaka promena koja donosi željeno unapređenje proizvoda i procesa rada predstavlja inovaciju. Prenošenje tehnološke operacije sa jednog proizvoda na drugi prema mišljenju veštaka inovacionog centra nije rutina, zbog toga što svaki proizvod ima svoje stanje do kog je urađen, samim tim, ubacivanje, odnosno izbacivanje radnji u procesu proizvodnje ne predstavljaju rutinu. Visina naknade, način i vreme plaćanje naknade određena je članom 43. Pravilnika o inovacijama tuženog, koji propisuje da tužiocu pripada naknada za tehničko unapređenje u iznosu od 10% od ukupne dobiti od uštede i nove privredne koristi, što je u skladu sa članom 111. Zakona o patentima („Službeni glasnik RS“ 115/06, 99/11) koji se primenjivao u vreme nastanka spornog odnosa, koje odredbe zakona i podzakonskog akta su sudovi primenili prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Razlozima revizije ukazuje se na pogrešnu primenu materijalnog prava zato što sudovi svoj pravni zaključak da je u pitanju tehničko unapređenje zasnivaju na nalazu i mišljenju Inovacionog centra Mašinskog fakulteta, kako tehničko rešenje tužioca nije tehničko unapređenje po mišljenju veštaka Vladimira Misailovića, jer je reč o postupku koji je poznat tuženom.

Ovim revizijskim navodima se usvari napada činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno iz kog razloga se revizija ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pored toga, ovi navodi tuženog nisu osnovani, iz razloga što postupak ne mora biti nov da bi bio inovacija i tehničko unapređenje. Ovaj postupak u konkretnom slučaju predstavlja tehničko unapređenje zbog toga što je postignuta veća preciznost metka koju je tražio kupac i koji je bio zadovoljan time. Izostajanje ove operacije urađeno je iz razloga postizanja veće preciznosti zrna koja ranije nije bila primenjena prilikom proizvodnje zrna, što je za posledicu imalo njegovu nepreciznost. Svaka promena koja donosi željeno unapređenje proizvoda i procesa rada je inovacija. Primenom ovog postupka u proizvodnji puščanog zrna, ostvareni su pozitivni efekti koji se ogledaju u povećanoj proizvodnji artikala kao i ostalih artikala zbog dobijanja na vremenu koje je bilo potrebno za odgrevanje čančeta, u uštedi struje, radnoj snazi, pomoćnim materijalima potrebnim za odgrevanje. Iz izjašnjenja komisije veštaka, proizilazi da se ne radi o rutinskom postupku, u smislu člana 14 Pravilnika.

Ukoliko bi se radilo o novom proizvodu, koji ima inventivni nivo, koji je industrijski primenjiv, onda bi to bio patent, a ne tehničko unapređenje, za koje ne mora biti nov postupak, već je dovoljno da se radi o svakoj racionalizaciji rada koja nastaje primenom poznatih tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka koje donosi željeno unapređenje u proizvodnji i procesu rada kod tuženog.

U pogledu revizijskih navoda da nižestepeni sudovi nisu primenili odgovarajuće odredbe Zakona o patentima („Službeni list SCG“ 32/04, 35/04, „Službeni glasnik RS“ 115/06, 99/11), isti se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz razloga što navedeni Zakon o patentima definiše šta se smatra velikim i malim patentom, dok pravilnik tuženog definiše šta se smatra tehničkim unapređenjem (član 13) a šta ne spada u tehničko unapređenje (član 14).

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić