Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju prvo, drugo i trećetuženi predlažu da se revizija odbaci, troškove su opredeljeno tražili.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, odnosno za odbačaj tužbe. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje prava vlasništva tužioca na spornim parcelama po osnovu održaja, jer u konkretnom slučaju sam tužilac je nesporno bio upoznat sa činjenicom da su na nepokretnostima koje su predmet ovog spora kao suvlasnici sa ukupno 24/36 idealnih delova upisana lica, odnosno pravni prethodnici tuženih i sam tuženi EE, što znači da tužilac nije savestan držalac parcela, odnosno da tužilac nema pravni interes za utvrđenje da je vlasnik sa 12/36 idelanih delova predmetnih parcela, jer je uknjižen sa tim udelom, a koje obrazloženje je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, uz predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu 07.08.2012. godine. Vrednost predmeta spora je 7.455 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu koji se ne odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora od 7.455 evra ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci pod tri.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić