.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5209/2019
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6955/2018 od 10.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6955/2018 od 10.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6955/2018 od 10.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6955/2018 od 10.04.2019. godine stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18093/17 od 18.07.2018. godine kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 870.000,00 dinara, delimično odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete u iznosu preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 2.088.000,00 dinara i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.125,00 dinara. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom člana 26. stav 3. Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ broj 92/11) i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima obavezana je tužena da tužiocu, kao rehabilitovanom licu, na ime pravične naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovane osude i lišenja slobode, isplati iznos od 870.000,00 dinara, dok je preko navedenog iznosa do traženog iznosa od 2.088.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Odluka je doneta nakon što je sud uzeo u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a pre svega ugled koji je tužilac kao oštećeni ranije uživao u svojoj sredini, porodični i društveni status, odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode, težinu i prirodu krivičnog dela koji su mu stavljeni na teret, vreme trajanja i uslove lišenja slobode, mogućnost zaposlenja i sve druge okolnosti koje su uticale na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova i patnji.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, pre svega da je primarna moralna satisfakcija ostvarena donošenjem odluke o rehabilitaciji tužioca i uklanjanju iz pravnog poretka ništavih sudskih odluka, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.11.2017. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 119,6664 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.218.000,00 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost 10.178,30 evra. Prvostepena presuda doneta je 18.07.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 10.04.2019. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
