Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u poslovnom odnosu u periodu od 2013 do 2015. godine. Njihov odnos saradnje odnosio se na nabavku i postavljanje parketa u stambenom objektu na lamelama 4, 5, 6, 7 i 8 u bloku „BB“. Tuženi je isporučivao parket za ugradnju, a tužilac je izvodio zanatske radove postavljanja parketa. Isporuku parketa tuženi je vršio kao fizičko lice s obzirom da je njegova firma bila u blokadi. Radi regulisanja naknade za isporučeni parket, između zastupnika tužioca i tuženog postignut je dogovor da tužilac ustupi tuženom jedan od stanova dobijenih putem kompenzacije za izvedene radove u navedenom bloku. Na osnovu dogovora, a na ime isporučenih 6.000 m2 parketa, tužilac je sa tuženim zaključio je Ugovor o kupoprodaji tačno određenog stana 03.03.2015. godine koji je overen kod Javnog beležnika Branislava Čubrilovića iz Beograda, pod brojem OPU: ..-2015 dana 03.03.2015. godine. U članu 2. zaključenog ugovora je navedeno da kupoprodajna cena stana iznosi 110.000 evra; u članu 3. konstatovano da je kupac cenu isplatio u celosti kroz građevinski materijal (6.000 m2 parketa) i to pre zaključenja ugovora; u članu 4. konstatovano da je prodavac predao nepokretnost u državinu tuženom kao kupcu, odmah po zaključenju ugovora, a članom 5. konstatovano je da su ugovorne strane saglasne da se kupac može uknjižiti na predmetnom stanu odmah nakon zaključenja ovog ugovora, bez daljeg prisustva prodavca. Posle zaključenja ugovora, odnosi između zastupnika tužioca i tuženog su se poremetili, saradnja je prekinuta, a zbog fizičkog obračuna sa tuženim, protiv zastupnika tužioca BB, pokrenut je krivični postupak koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K 494/15.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora u smislu člana 124. ZOO, obzirom da je sporni ugovor izvršen. Ugovor o kupoprodaji od 03.03.2015. godine ispunjava propisanu formu, po sadržini je jasan, odredbama člana 3. i 4. potvrđuje ispunjenje ugovornih obaveza od strane ugovornika. Ugovor sadrži odredbe da prodavac i kupac saglasno izjavljuju da je kupac ovde tuženi, pre overe ugovora, u celosti isplatio kupoprodajnu cenu za predmetni stan i na koji način, te odredbe o predaji poseda i datoj saglasnosti za upis prava svojine na tuženog. Cenjeno je da u suprot dokazanim činjenicama da je tuženi nabavljao i isporučivao parket za posao ugradnje po dogovoru sa tužiocem, a sa kojim je u daljem i zaključio ugovor utvrđene sadržine, tužilac kao stranka koja snosi teret dokazivanja, tokom postupka nije dokazao da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu. O neosnovanost tužbenog zahteva da se predmetni ugovor raskine, nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, uz date odgovarajuće pravne razloge. U pitanju je ugovor koji proizvodio pravno dejstvo, jer su ispunjeni zakonom propisani uslovi koji se odnose na saglasnost volja ugovornih strana, predmet i osnov ugovora, formu ugovora i sposobnost ugovaranja. Nije dokazano da je nastupio razlog za raskid ugovora. Prema članu 124. ZOO ukoliko jedna ugovorna strana ne ispuni svoju dospelu obavezu, drugi ugovarač može da traži ispunjenje ugovora i naknadu štete zbog zadocnjenja, da odustane od ugovora i traži naknadu štete zbog neispunjenja ugovora ili da raskine ugovor. Raskid zbog neispunjenja moguć je kod dvostrano obaveznih ugovora jer postoji uzajamnost obaveze, tako da neizvršenje jedne obaveze povlači za sobom i mogućnost prestanka ugovora putem raskida. U konkretnom slučaju, uslova za raskid ugovora nema jer je tuženi obavezu prema tužiocu izvršio u celosti, na način naveden u ugovoru, u kom je to i konstatovano.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište nižestepenih sudova o nepostojanju uslova za raskid predmetnog ugovora, imajući u vidu činjenično utvrđenje o ispunjenju obaveze od strane tuženog kao sticaoca stana. U ugovoru je konstatovano da je ono učinjeno još pre formalnog zaključenja punovažnog ugovora, na način za koji je utvrđeno da odgovara stvarnoj sadržini odnosa uspostavljenog između stranaka i posla realizovanog pre pristupanja ugovornika zaključenju ugovora o prenosu prava svojine na stanu u korist tuženog.

Revizija nije osnovana u pobijanju pravnosnažne presude kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Imajući u vidu činjenice koje su utvrđene u sprovedenom postupku i relevantno materijalno pravo koje je primenjeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bez uticaja ostaju revizijski navodi da se u konkretnom slučaju radi o nepunovažnom ugovoru, odnosno o fiktivnom ugovoru. Takvi navodi su neutemeljeni i ne korenspondiraju sa postavljenim tužbenim zahtevom kojim je tužilac tražio raskid predmetnog ugovora o kupoprodaji, a ne utvrđenje njegove ništavosti. Raskid ugovora je tražen zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženog, iako iz spornog ugovora nedvosmisleno proizlazi da je ugovor u celosti izvršen na način kako je to u ugovoru navedeno, a pri tom tužilac tokom postupka nije dokazao da ovakvog vida ispunjenja kupoprodajne cene nije bilo. Naime, iz izvedenih dokaza sledi da je saglasno članu 3. ugovora, kupoprodajna cena isplaćena u celosti kroz isporuku građevinskog materijala (6000 m2 parketa), kao i da je tuženi kao kupac od zastupnika tužioca dobio ključeve od stana, što predstavlja čin koji simbolizuje predaju poseda. Ostvarenjem ovih bitnih elemenata realizovan je pravni posao kupoprodaje. Na drugačiji zaključak ne utiču okolnosti da nije sastavljen zapisnik o primopredaji stana, čije sačinjenje nije nužno i nije ugovoreno, i da do knjižnog upisa svojine na tuženog nije došlo, čemu je razlog taj što tuženi nije nameravao da zadrži predmetni stan već da ga u daljem proda i da porez plati sledeći kupac stana.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 1. ZPP, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati u skladu sa odredbom člana 414. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci, u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić