.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5214/2021
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ristić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3263/19 od 22.04.2021. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3263/19 od 22.04.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3263/19 od 22.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2969/17 od 11.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da sa puta tužioca koji se nalazi u središnjem delu k.p. br. .., ukupne površine 603 m2, upisane u Listu nepokretnosti broj .. KO ..., ukloni i to sa istočne strane puta do potpornog zida tuženog, gomilu crepa. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 169.700,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3263/19 od 22.04.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i i bitne povrede odredaba parničnog postupka i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. st.1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da sa puta tužioca ukloni crep. Tužilac u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora. Iz citirane odredbe člana 404. ZPP proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravna pitanja koja tužilac postavlja u reviziji nisu pitanja od opšteg interesa, niti su pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava u pogledu odgovornosti tuženog, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi činidbe tužilac je podneo 24.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
