.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5214/2022
07.06.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Prokuplje, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 762/21 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.06.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 762/21 od 10.02.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 762/21 od 10.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 166/2020 od 26.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da, na ime naknade štete usled zadocnjenja u isplati invalidske penzije, isplati tužiocu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 159.000,00 dinara počev od dospelosti prve rate - 01.06.2019. godine, pa sve do konačne isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 762/21 od 10.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 166/2020 od 26.04.2021. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je iz svih zakonskih razloga, blagovremeno izjavio posebnu reviziju.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo predviđeno članom 404. ZPP. Navedenom odredbom propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu presude istog drugostepenog suda Gž 767/18 od 01.11.2018. godine (priložena uz tužbu) i Gž 1978/19 od 11.02.2021. godine (priložena uz žalbu i reviziju), donete u istim činjenično-pravnim sporovima kojima je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev za naknadu štete, tužiočeva posebna revizija je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilac posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 06.03.2020. godine utvrđen je potpuni gubitak radne sposobnosti tužioca počev od 17.04.2019. godine. Istim rešenjem tužiocu je utvrđeno pravo na invalidsku penziju u najnižem iznosu od 14.338,72 dinara koja će se isplaćivati od 17.04.2019. godine (dana podnošenja zahteva). Tužena je 26.03.2020. godine isplatila tužiocu zaostale penzije u ukupnom iznosu od 159.208,40 dinara. Veštačenjem je obračunata visina zatezne kamate od dospelosti iznosa mesečne penzije pa do isplate, u ukupnom iznosu od 6.645,67 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili zahtev kojim je tužilac tražio naknadu štete u visini zakonske zatezne kamate na isplaćeni iznos penzija od 01.06.2019. godine do dana njene isplate.
Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen tim zakonom. Radi se o ličnim pravima (član 6. stav 1. Zakona) koja se ne stiču po samom zakonu, već odlukom - rešenjem tuženog o priznavanju prava na penziju, koje se donosi na zahtev osiguranika. Tim rešenjem se, osim prava na penziju, utvrđuje i njena visina. Zbog toga osiguranik tek donošenjem rešenja kojim mu je priznato pravo na penziju stiče pravni osnov za svoje potraživanje. To potraživanje pre donošenja rešenja nije, kao takvo, ni postojalo a nije bilo ni dospelo. Tek sa donošenjem i pravnosnažnošću rešenja uspostavlja se pravni osnov za isplatu penzije, pa se od tog dana može raspravljati o eventualnom zadocnjenju u ispunjenju obaveze i potraživanju zatezne kamate.
U konkretnom slučaju, rešenje o priznavanju prava na penziju i njenoj visini doneto je 06.03.2020. godine, a zaostale penzije su isplaćene 26.03.2020. godine. Imajući u vidu da je odredbom člana 108. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da se penzije i novčane naknade utvrđuju u mesečnim iznosima i isplaćuju unazad, tužilac neosnovano potražuje zateznu kamatu na iznose penzije od 17.04.2019. godine do isplate.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
