.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5218/2022
05.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Nicović, advokat iz ..., protiv tuženih Privredno društvo „Adria Media Group“ d.o.o. Beograd i Rajka Nedića iz ..., odgovornog urednika štampanog i elektronskog izdanja medija „Kurir“, čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 283/21 od 11.02.2022. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 283/21 od 11.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 283/21 od 11.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P3 515/19 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti, nastale objavljivanjem neistinitih informacija u štampanom izdanju medija „Kurir“ od .... i ...2019. godine i u elektronskom izdanju medija „Kurir“ od ... i ...2019. godine, isplate iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da mu tuženi pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke isplati iznos od još 50.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalnte štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti – časti i ugleda, nastale objavljivanjem neistinitih informacija u štampanom izdanju medija „Kurir“ od ... i ...2019. godine i u elektronskom izdanju medija „Kurir“ od ... i ...2019. godine isplate iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da mu tuženi pored iznosa dosuđenog stavom trećim izreke isplati iznos od još 50.000,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatnost nastale objavljivanjem neistinitih informacija u štampanom izdanju medija „Kurir“ od ... i ...2019. godine i u elektronskom izdanju medija „Kurir“ od ... i ...2019. godine isplate iznos od 175.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da mu tuženi pored iznosa dosuđenog stavom petim izreke, isplati iznos od još 125.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezan je drugotuženi Rajko Nedić, odgovorni urednik štampanog i elektronskog izdanja medija „Kurir“, da bez odlaganja i komentara, o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u štampanom i elektronskom izdanju medija „Kurir“ najkasnije u drugom narednom broju štampanog, odnosno elektronskog izdanja medija „Kurir“ od dana pravnosnažnosti odluke. Stavom osmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže drugotuženi na činidbu iz stava sedmog izreke. Stavom devetim izreke, obavezan je drugotuženi da sa linka https://www.kurir.rs/crna-hronika/3270551/..., ukloni objavljene zapise i to: fotografije tužioca na naslovnoj slici i u okviru teksta, kao i reči „i ... (20)“, „Uhapšeni .... je vozio auto“. Stavom desetim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže drugotuženi da, pored informacija navedenih u stavu devetom izreke, ukloni zapis teksta na linku iz stava devetog izreke u preostalom delu. Stavom jedanaestim izreke, obavezan je drugotuženi da sa linka https://www.kurir.rs/crna-hronika/3271101/..., ukloni objavljene zapise i to: fotografiju tužioca u okviru teksta, kao i reči: „.... izneo odbranu pred tužiocem – osumnjičen da je ubice odvezao kolima sa mesta zločina“. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže drugotuženi da, pored informacija navedenih u stavu jedanaestom izreke, ukloni zapis teksta na linku iz stava jedanaestog izreke u preostalom delu. Stavom trinaestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 90.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova iz stava desetog izreke od 90.100,00 dinara počev od dana presuđenja pa do dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 283/21 od 11.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, devetom i jedanaestom izreke, a preinačeno rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trinaestom izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 79.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku.
Predmet sudske zaštite je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti, povrede časti i ugleda i povrede prava na privatnost. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u pogledu odgovornosti tuženog ''Adria Media Group’’ d.o.o. Beograd, kao izdavača medija, i tuženog Rajka Nedića iz ..., kao odgovornog urednika medija, prema sadržaju tužbenog zahteva usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primenjenih odredaba članova 73, 79, 80, 112, 113. i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima. Tuženi u obrazloženju revizijskih navoda ne ukazuju na sporna pravna pitanja od opšteg interesa, niti na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuju na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.
Prema članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim je propisano da u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Članom 131. tog zakona propisano je da ako tim zakonom nije drugačije određeno, u parnicama po tužbi iz člana 121. tog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
U konkretnom slučaju, tužba je sudu podneta 03.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 475.000,00 dinara. Budući da se ne radi o situaciji kada je tužbeni zahtev odbijen, u kom slučaju bi revizija tužioca bila dozvoljena, već revidiraju tuženi u smislu člana 126. stav 2. tog zakona, na dozvoljenost revizije primenjuje se odredba člana 403. stav 3. ZPP, kojom je određen revizijski cenzus u dinarskoj protivvrednosti od 40.000,00 evra.
S obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus iz navedene zakonske odredbe, to revizija tuženih nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
