.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 52/2021
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milosavljević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vuk Vuković advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 585/20 od 10.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 585/20 od 10.07.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 585/20 od 10.07.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 525/18 od 21.05.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime duga isplati tužiocu iznos od 18.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa kamatom obračunatom prema Zakonu o zateznoj kamati počev od 17.08.2017. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio kamatu na iznos od 18.500 evra za period od 16.08.2017. godine do 17.08.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 261.930,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 585/20 od 10.07.2020. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P 520/18 od 21.05.2020. godine u prvom i trećem stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 403. stav 2. i 3. i člana 404. stav 1. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenih članom 407. stav 1. tog zakona.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema navedenoj odredbi, posebna revizija može se izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. Zbog toga, ceneći dozvoljenost posebne revizije tuženog, nisu uzimani u obzir navodi revidenta da je o njegovoj žalbi odlučivao stvarno nenadležni sud, ne razmatrajući žalbene navode o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 17. stav 1, člana 386. stav 1. i 3. i člana 396. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Iz istog razloga nisu razmatrani ni navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja.
Posebna revizija je dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, pod uslovom da postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ocenu dozvoljenosti ove revizije daje Vrhovni kasacioni sud, u skladu sa članom 404. stav 2. ZPP.
Tuženi revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o zateznoj kamati. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz tog razloga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog jer se ne radi o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Navodima revizije se posebno ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu, a u konkretnom slučaju nema ni potrebe za novim tumačenjem merodavnog materijalnog prava sadržanog u Zakonu o obligacionim odnosima, odredbama o roku vraćanja zajma (član 562. stav 1), dužničkoj docnji (član 324. stav 1) i zateznoj kamati (član 277. stav 1).
Iz navedenizh razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 2. ZPP jer posebnim zakonom nije propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima za vraćanje zajma, a drugostepeni sud nije preinačio ili ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost koja je po stavu 3. navedenog člana merodavna za dozvoljenost revizije.
Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Tužilac nema pravo na troškove postupka po reviziji jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. Zbog toga je takav zahtev tužioca odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
