.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5242/2021
31.08.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Milutinović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 43/21 od 13.05.2021. godine, u sednici održanoj dana 31.08.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 43/21 od 13.05.2021. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke, tako što se USVAJA tužbeni zahtev i OBAVEZUJE tuženi da se sa svim licima i svojim stvarima iseli iz stana broj .. na sedmom spratu – potkrovlje, stambene zgrade u ..., Ulica ... broj .. na kp broj .. u KO ... i tužiocu nepokretnost preda u isključivu državinu da je koristi do smrti, kao i u stavu drugom izreke, tako što se tuženi OBAVEZUJE da tužiocu naknadi troškove celog parničnog postupka u iznosu od 141.850,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka odluke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 224/18 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da se sa svim svojim stvarima iseli iz stana broj .. na sedmom spratu – potkrovlje, stambene zgrade broj .. u ..., Ulica ... broj .. na k.p. broj .. u KO ... i da tu nepokretnost preda tužiocu u državinu da je isti koristi sam do svoje smrti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 98.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos koji se računa počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 43/21 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena, prvostepena presuda ukinuta i presuđeno: delimično se usvaja tužbeni zahtev, pa se obavezuje tuženi da tužiocu, kada se za to steknu zakonski uslovi prestankom izrečenih mera, preda u sudržavinu stan u ... u Ulici ... broj .., stan broj .., na sedmom spratu – potkrovlje, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu u kom je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da se sa svim licima i svojim stvarima iseli iz predmetnog stana i tužiocu tu nepokretnost preda u isključivu državinu da je koristi do smrti. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog i drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
O reviziji tužioca izjavljenoj protiv drugostepene presude u delu u kojem je preinačena presuda prvostepenog suda nije odlučeno na osnovu člana 404. ZPP, jer je odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. tog zakona, propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne navodi nijednu odredbu procesnog zakona koju je drugostepeni sud pogrešno primenio ili je nije primenio i na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca kao poklonodavca i tuženog tada maloletnog BB kao primaoca izdržavanja, zaključen je dana 16.05.1995. godine, ugovor o poklonu Ov broj 1699/95. Ovim ugovorom poklonodavac je poklonio svom sinu kat.parcelu broj .. zv. „VV“ njiva pete klase u površini od 0.10.00ha u KO ... zajedno sa stambenom zgradom koja se sastoji od jednog odeljenja dimenzija 5h4 i izgrađenim temeljem za stambenu zgradu veličine 10h9m, kao i dvosoban stan površine 54.95m2 u ... u Ulici ... broj .., na sedmom spratu – potkrovlje, koja se vodi pod brojem .., što je poklonoprimac, preko svog zakonskog zastupnika majke GG prihvatio sa zahvalnošću. Članom 3. ugovora konstatovano je da poklonodavac AA za sebe zadržava pravo doživotnog uživanja predmetnog stana, a članom 4. da je maloletni BB stupio u državinu stana jer se nalazi u istom domaćinstvu sa poklonodavcem koji ima pravo korišćenja stana, s tim da posle punoletstva, ako bude morao, može iz stana udaljiti ugovarača BB, te sam stan koristiti do svoje smrti. Rešenjem RGZ SKN Loznica od 28.08.2015. godine dozvoljen je u LN .. KO ... upis prava doživotnog uživanja i korišćenja stana broj .., u korist poklonodavca AA iz ... na osnovu ugovora o poklonu od 16.05.1995. godine. Tuženi je vlasnik 1/1 dela nekretnina u KO ... – parcele .., površine 982m2, objekta broj 1 – porodične stambene zgrade sagrađene na istoj parceli, kao i spornog stana broj .. u ... broj .. u ..., a njegova supruga vlasnik u ½ dela tri parcele koje se nalaze u KO ... i stambenog objekta na kat.parceli .. KO ... koji nije u potpunosti završen. Odnosi parničnih stranaka su bili dobri do 2015. godine, kada su se poremetili, što je dovelo do vođenja više postupaka. Rešenjem P 1224/15 od 08.07.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ga je tuženi smetao u mirnoj državini prava doživotnog uživanja stana broj .. na sedmom spratu zgrade u ... u Ulici ... broj .. i da se tuženom naloži da odmah po prijemu rešenja uspostavi pređašnje stanje, tako što će tužiocu predati upotrebljiv ključ od ulaznih vrata. Tužilac je 04.09.2015. godine podneo zahtev EDB za isključenje struje zbog čega je struja bila isključena u stanu na nekoliko dana. Pravnosnažnom presudom K 547/16 od 17.01.2018. godine, a po privatnoj tužbi ovde tužioca, protiv ovde tuženog i njegove supruge i trećeg lica optuženi su oslobođeni od optužbe za krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ. Presudom Prž 3157/18 od 20.02.2018. godine tužilac je oslobođen odgovornosti za prekršaj iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, a rešenjem Osnovnog suda u Loznici P2i 192/18 od 19.10.2018. godine, usvojen je predlog za produženje hitne mere zaštite OJT Loznica Ktr br.1337/18 i naloženo tužiocu da se privremeno udalji iz stana koji se nalazi na adresi prebivališta i da se uzdrži od pristupa tom stanu, kao i da ne kontaktira i ne prilazi DD. Tužilac u stanu koji je predmet ovog spora ima svoju sobu, tuženi mu ne brani da uđe u stan i koristi ga, ali tužilac ključeve nema.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev jer tuženi ni u jednom momentu nije osporio pravo tužioca da nepokretnost koristi, niti ga je na bilo koji način sprečio u korišćenju službenosti, ali da tužilac već nekoliko godina ne koristi spornu nepokretnosti i ne dolazi u stan.
Drugostepeni sud je otvorio raspravu, ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev za predaju spornog stana u sudržavinu, jer je pravo plodouživanja u korist tužioca ustanovljeno ugovorom o poklonu iz 1995. godine, upisano u katastar nepokretnost 2015. godine, te tužilac ima pravo plodouživanja koje nije prestalo, a odbio je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da se sa svim licima i svojim stvarima iseli iz predmetnog stana, jer tuženi, kao član tužiočevog porodičnog domaćinstva, nije prouzrokovao poremećene odnose već je to učinio tužilac svojim ponašanjem.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano tužilac u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za iseljenje tuženog i predaju stana u isključivu državinu tužiocu.
Ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, već se na njega primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561 do 568 Srpskog građanskog zakonika, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije. Srpski građanski zakonik nije razlikovao različite vrste poklona, pa ni poklona pod teretom i nalogom već je tu vrstu ugovora o poklonu propisivao Opšti imovinski zakonik zbog čega se u ovom slučaju primenjuju pravna pravila predratnih građanskih zakonika. Kod ugovora o poklonu poklonodavac daje poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima i između ugovornih strana postoji saglasnost o predmetu poklona i volja da se on učini odnosno primi. Ugovor o poklonu od 16.05.1995. godine je zaključen sa namerom tužioca da učini poklon sa određenim teretom i nalogom, a tuženi da primi poklon sa teretom i nalogom, s obzirom da su se ugovarači sporazumno saglasili oko ugovaranja tereta i naloga. Naime, u konkretnom slučaju volja stranaka je bila da tužilac učini poklon svom sinu, a da zadrži pravo doživotnog uživanja stana i da mu se po sticanju punoletstva poklonoprimca na njegov zahtev omogući da stan koristi samostalno do smrti, što je poklonoprimac prihvatio. Institut plodouživanja regulisan je u paragrafu 374. Srpskog građanskog zakonika i predstavlja ličnu službenost koja tereti određenu stvar i ograničava pravo svojine, tereti celo poslužno dobro. Pravo plodouživanja kao lična službenost je najšire pravo upotrebe tuđe stvari i pribiranja plodova sa nje uz obavezu da se sačuva njena suština. Plodouživalac ima pravo da poslužno dobro drži, upotrebljava i pribira sa njega plodove, kao i da preduzima sve poslove upravljanja u vezi sa poslužnim dobrom, a svoja prava da vrši sa pažnjom dobrog domaćina. Plodouživalac ima ovlašćenje da sam odredi kako će stvar koristiti u skladu sa prirodom poslužnog dobra. Za sticanje prava plodouživanja na nepokretnostima po osnovu ugovora, kao što je u ovom slučaju, potreban je upis u javnu knjigu, što je i ostvareno kroz upis ovog prava u katastar nepokretnosti 28.08.2015. godine. U kontekstu iznetog, imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je tužilac zasnovao pravo plodouživanja na stanu broj .. na sedmom spratu potkrovlja stambene zgrade broj .. u ..., Ulica ... broj .., tužilac ima pravo da koristi predmet plodouživanja stanovanjem u njemu, na način kako njemu odgovara i ima pravo da stan samostalno drži i da ga upotrebljava. Stoga zahtev tužioca za iseljenje tuženog sa svim licima, stvarima i predaju stana u isključivu državinu tužioca je osnovan.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Odluka o troškovima je doneta na osnovu člana 153, 154. i 165. ZPP, pa su tužiocu priznati potrebni troškovi za vođenje parnice u iznosu od 141.850,00 dinara i to: 6.000,00 dinara za sastav tužbe, po 7.500,00 dinara za pristup i zastupanje od strane advokata na deset održanih ročišta, po 3.750,00 dinara za pristup advokata na tri neodržana ročišta, po 6.000,00 dinara za sastav dva podneska, 12.000,00 dinara za sastav žalbe od 13.11.2020. godine i 18.000,00 dinara za sastav revizije od 02.07.2021. godine, na ime takse za tužbu i žalbu po 1.900,00 dinara i na ime takse na reviziju 3.800,00 dinara.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
