Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Osnovnog suda u Kruševcu, sudije BB, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i o zahtevu tužioca za zaštitu zakonitosti, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1121/21 od 26.04.2021. godine, u sednici održanoj 17.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1121/21 od 26.04.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti podnet protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1121/21 od 26.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P 7/20 od 24.02.2021. godine, stavom prvim izreke, obijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati 55.000 evra i na ime naknade nematerijalne štete 10.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan predlog tužioca kojim je tražio da se odredi privremena mera i zabrani VV iz ..., kao tuženom u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu P 336/15 (10), da na bilo koji način otuđi i proda, zameni, pokloni, izda u zakup, optereti hipotekom nepokretnosti za koje tužilac smatra da su njegovo vlasništvo po osnovu testamenta i ostavinskih rešenja i to k.p. br. .. kućni plac od 7,30 ari; k.p. br. .., njiva 28.03 ara i k.p. br. .., voćnjak 5.53 ara, sve KO ..., sa nalogom Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti u Kruševcu da odmah u posedovnom listu nepokretnosti KO ... broj .. izvrši upis navedene zabrane, koja privremena mera će trajati sve do poravnosnažnog okončanja spora P 336/15 (10). Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 30.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1121/21 od 26.04.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je lično izjavio reviziju i podneo zahtev za zaštitu zakonitosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Članom 410. stav 2. tačka 2. ZPP propisano je da revizija je nedozvoljena ako revizija nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat.

Iz spisa sledi da tužilac tokom prvostepenog i drugostepenog postupka nije bio zastupan od strane punomoćnika iz reda advokata, da je reviziju protiv drugostepene presude izjavio lično 22.06.2021. godine. U spisu nema dokaza da tužilac ima status advokata u smislu člana 4. stav 1. tačka 4. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ br. 31/11, 24/20).

Polazeći od citiranih odredbi zakona, a kod činjenice da je tužilac, koji nije advokat, reviziju izjavio lično, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija nije dozvoljena shodno članu 410. stav 2. tačka 2. ZPP, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev nije dozvoljen.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.11.2017. godine. Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) važeći u vreme podnošenja tužbe, kao vanredne pravne lekove propisao je reviziju, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i ponavljanje postupka.

Tužilac je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, koji vanredni pravni lek se mogao podneti u režimu važenja prethodnog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji je prestao da važi stupanjem na pravnu snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) – dana 01.02.2012. godine, pre podnošenja tužbe.

Kako zahtev za zaštitu zakonitosti Zakonom o parničnom postupku nije propisan kao vanredni pravni lek, to je kao takav nedozvoljen, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke. Osim toga, čak i da je tužilac podneo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, i on bi bio nedozvoljen, s obzirom da je članom 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu samo Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić