.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5243/2024
29.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Gvozdenac, advokat iz ..., protiv tuženog „DDOR Novi Sad“ ado iz Novog Sada, radi isplate naknade iz osiguranja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1766/23 od 27.11.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 06.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1766/23 od 27.11.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 06.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1766/23 od 27.11.2023. godine, ispravljene rešenjem istog suda od 06.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7357/22 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 859.932,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.04.2023. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga za period od 21.04.2014. godine do 04.04.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 273.303,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu iznosa od 51.000,00 dinara na ime troškova veštačenja sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1766/23 od 27.11.2023. godine, delimično je usvojena žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda u pobijenom odbijajućem delu stava trećeg izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na iznos od 744.591,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.12.2022. godine do 04.04.2023. godine, a na iznos od 115.341,07 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 17.03.2023. godine do 04.04.2023. godine, dok je žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijenom odbijajućem delu za isplatu zakonske zatezne kamate iz stava trećeg izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (kojom je odlučeno o kamati na iznos glavnog duga) tužilac je, blagovremeno, na osnovu člana 404. ZPP, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuztno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan u pogledu glavnog potraživanja, a delimično osnovan u pogledu potraživanja zakonske zatezne kamate na iznos glavnog potraživanja. O zahtevu tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga, odnosno o periodu za koji tužilac ima pravo na ovo potraživanje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredbe člana 919. Zakona o obligacionim odnosima- (ZOO). Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Revizijom tužioca pobija se pravnosnažna odluka kojim je odlučeno o kamati na iznos glavnog duga, odnosno o periodu za koji tužilac ima pravo na ovo sporedno potraživanje.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini glavni zahtev, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Bez značaja je što je delom pobijene presude preinačena prvostepena presuda obzirom da se odnosi na odluku o kamati u odnosu na koju revizija nije dozvoljena prema dopunskom zaključku usvojenom na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 10.11.2015.godine i 08.12.2015.godine.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
