.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5245/2020
07.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Tehnički centar Niš – Odsek za tehničke usluge Leskovac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1204/20 od 06.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1204/20 od 06.08.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1204/20 od 06.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1204/20 od 06.08.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 5313/18 od 24.01.2020. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, kao potrošača električne energije, prema tuženom, kao prodavcu električne energije, da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime duga zbog neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info-centra, isplati iznos od 5.403,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2018. godine do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz čl. 38. i 50. Zakona o energetici i odredbi Metodologije za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da tuženi tužiocu naknadi štetu zbog neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info-centra, nakon ocene da “trošak garantovanog snabdevača” kojim je snabdeven račun za električnu energiju, predstavlja sastavni deo cene električne energije, a ne trošak koji se naknadno zaračunava i naplaćuje kupcu električne energije mimo utvrđene cene električne energije.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. ZPP, jer primena članova 38. i 50. Zakona o energetici i Metodologiji za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje nije sporna u sudskoj praksi i ne zahteva novo tumačenje prava, a tužilac uz reviziju nije dostavio odluke kojima je na drugačiji način rešeno ovo pravno pitanje.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima o sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.08.2017. godine. Prvostepena presuda doneta je 24.01.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 06.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 5.403,55 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kom vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
