Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 321/2020 od 15.07.2020. godine, u sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 321/2020 od 15.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž rr 321/2020 od 15.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 273/19 od 09.03.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati potraživanje čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14.05.2007. godine, u iznosu od 308.541,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, a u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Čačku, osim sredstava namenjenih za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na iznos dosuđen stavom prvim izreke plati zakonsku zateznu kamatu počev od 14.05.2007. godine, do 24.05.2019. godine, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž rr 321/2020 od 15.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St 4/2010, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužilji sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 … 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 24.05.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 308.541,02 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić