Ispitujući pravilnost drugostepene presude, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 .. 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, BB i tuženi bili su emotivni partneri godinu dana. Dana 08.10.2021. godine, oko 1,00 časova posle ponoći, u ..., tuženi je vršio psihičko i fizičko nasilje nad svojom bivšom emotivnom partnerkom BB na taj način što je, dok se nalazila u svom putničkom motornom vozilu, uhvatio u predelu grudi i ruku i izvukao je iz vozila, govoreći joj: „Gde si bila, kurvo jedna, ti ćeš da ideš po kafićima, ne smeš da iziđeš iz kuće, sad ću da te ubijem“, polomivši retrovizor i displej na kontrolnoj tabli vozila. Povodom ovog događaja, dana 20.10.2021. godine BB podnela je krivičnu prijavu protiv tuženog zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 183a. Krivičnog zakona, a povodom ovog događaja. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Np 715/21 od 20.10.2021. godine, tuženom je produžena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja BB za još tri dana, izrečena naređenjem MUP-a Leskovac br. 21623/1-3 od 19.10.2021. godine jer je tuženi dana 08.10.2021. godine, vršio psihičko i fizičko nasilje nad njom kao bivšom emotivnom partnerkom na napred opisani način, ugrozivši njeno duševno spokojstvo i telesni integritet. Po izricanju navedenih mera, BB je ponovo prijavljivala tuženog zbog psihičkog nasilja koje je vršio nad njom na taj način što joj je slao razne poruke sa raznih brojeva telefona, koje poruke su bile vulgarne sadržine. Centar za socijalni rad Leskovac je u svom nalazu i mišljenju od 09.02.2022. godine, naveo da su karakteristike nasilja u partnerskom odnosu tuženog i BB sa veoma visokim rizikom od mogućeg ugrožavanja bezbednosti žrtve, kao i da počinilac nasilja – ovde tuženi i dalje intenzivno proganja žrtvu na taj način što joj šalje poruke preteće sadržine i često boravi u Leskovcu, pri čemu je prati kolima i pokušava da joj se približi, pa je ocena ove ustanove da je svrsishodno izricanje tražene mere zaštite od nasilja u porodici smatrajući da će se izricanjem mere zaštite zabrane prilaska i daljeg uznemiravanja na određenoj udaljenosti zaštititi žrtva nasilja i obezbediti njeno nesmetano kretanje u socijalnoj sredini. Prema izveštaju Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu 25.02.2022. godine, razgovor sa tuženim nije obavljen jer se u vreme kada je razgovor bio zakazan nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Leskovcu.

Polazaći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, pozivajući se na odredbe članova 197. i 198. stavovi 1. i 2. tačka 5. Porodičnog zakona, jer je utvrđeno da je tuženi vršio nasilje nad bivšom emotivnom partnerkom na napred opisani način i da je u konkretnom slučaju celishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja bivše emotivne partnerke, u cilju sprečavanja ponovnog vršenja psihičkog i fizičkog nasilja. Imali su u vidu procenu rizika datu od strane stručnog tima referentne ustanove prema mestu prebivališta žrtve – Centra za socijalni rad Leskovac koji je ukazao na mogućnost ponavljanja nasilja, odnosno da kod žrtve nasilje postoje evidentan strah da će se nasilje ponoviti i da će isto eskalirati u ozbiljnije vidove nasilja, da se žrtva oseća ugroženo, uplašeno za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, kao i da je prema tuženom pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 183a. Krivičnog zakona RS.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odredili traženu meru zaštite od nasilja u porodici.

Prema članu 197. Porodičnog zakona, nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito nanošenjem ili pokušajem nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenje telesne povrede člana porodice ili njemu bliskom licu, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, a da se članovima porodice u smislu stava 3. ovog člana smatraju, između ostalog, i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu. Prema članu 198. stav 1. ovog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Prema stavu 2. tačka 5. ovog člana, može se odrediti mera zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja člana porodice.

I po oceni Vrhovnog suda, ispoljeno ponašanje tuženog (na način bliže opisan u nižestepenim presudama) prema BB kao bivšoj emotivnoj partnerki 08.10.2021. godine, oko 1,00 časova posle ponoći u ... predstavlja vršenje psihičkog i fizičkog nasilja, a koje se nastavilo i nakon toga u vidu intenzivnog proganjanja (slanjem poruka preteće sadržine), praćenjem kolima dok boravi u ... i pokušavanjem tuženog da joj se približi. U takvoj situaciji, imajući u vidu i mišljenje Centra za socijalni rad koji je ukazao na mogućnost ponavljanja nasilja, pri čemu i kod žrtve nasilje postoje evidentan strah da će se nasilje ponoviti i da će isto eskalirati u ozbiljnije vidove nasilja, da se žrtva oseća ugroženo, uplašeno za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, opravdano je određivanje mere zaštite od nasilja u porodici tuženom zabranom daljeg uznimiravanja bivše emotivne partnerke BB u trajanju od godinu dana.

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odredili predloženu meru zaštite od nasilja u porodici. Revizijom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka konkretno iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija u smislu člana 407. ZPP ne može izjaviti. Propuštanje pribavljanja izveštaj za tuženog od Centra za socijalni rad u Nišu (n ačijem području tuženi ima prebivalište) nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari jer se ova ustanova izjasnila iz kojih razloga nije mogla da obavi razgovor sa tuženim, pri čemu tuženi nije opravdao svoj izostanak pred prvostepenim sudom radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, pozivajući se na smrtni slučaj o čemu nije dostavio dokaz. Bez uticaja je i protek vremena kada je oštećena dala izjavu pred Gradskim centrom za socijalni rad u Leskovcu. Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovednom postupku. Oporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković