- iznos od 10.418,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.01.2011. godine do isplate,

- iznos od 13.490,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.02.2011. godine do isplate,

- iznos od 17.539,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.02.2011. godine do isplate,

- iznos od 12.623,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2011. godine do isplate,

- iznos od 15.148,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2011. godine do isplate,

- iznos od 14.209,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2011. godine do isplate,

- iznos od 21.693,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.07.2011. godine do isplate,

- iznos od 10.308,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.08.2011. godine do isplate,

- iznos od 17.221,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2011. godine do isplate,

- iznos od 12.637,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.10.2011. godine do isplate,

- iznos od 12.865,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2011. godine do isplate i

- iznos od 17.995,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.11.2011. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove odluke.

U preostalom delu revizija tužioca ODBIJA se kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove celog postupka u iznosu od 113.750,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 1488/12 od 30.06.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 15.12.2016. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ima naknade štete koju je pretrpeo zbog nezakonitog prestanka odborničkog mandata na ime neisplaćenih prinadležnosti koje je trebalo da primi kao odbornik Skupšine Grada Smedereva, za period od 15.12.2011. godine do 23.04.2012. godine, isplati ukupan iznos od 99.382,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene iznose u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete koju je pretrpeo zbog nezakonitog prestanka odborničkog mandata na ime odborničkih plata u periodu od 14.10.2008. do 14.12.2011. godine, isplati 471.489,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene novčane iznose u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.750,00 dinara dok je zahtev za naknadu troškova preko dosuđenog do ukupno traženog iznosa odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2313/17 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), radi ujednačavanja sudske prakse. Iz tih razloga na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio odbornik u Skupšini Grada Smedereva od maja 2008. do 16.10.2008. godine, kada je prestao da vrši funkciju odbornika. Presudom Okružnog suda u Smederevu Už 22/08 od 16.10.2008. godine utvrđen je prestanak mandata odbornicima Skuštine grada Smederevo pre isteka vremena na koje su izabrani, pored ostalih i tužiocu, na osnovu podnete blanko ostavke u smislu člana 47. Zakona o lokalnim izborima. Odlukom Ustavnog suda I Uz 52/2008 od 21.04.2010. godine utvrđeno je da odredbe članova 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“ broj 129/07) koje regulišu institut blanko ostavke, odnosno pravo podnosioca izborne liste da u ime odbornika podnese ostavku na tu funkciju, nisu u saglasnosti sa ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, te su iste na osnovu člana 168. stav 3. Ustava prestale da važe danom objavljivanja navedene odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 34 od 21.05.2010. godine. Tužilac je 28.05.2010. godine podneo Skupštini Grada Smedereva zahtev za izmenu pojedinačnog akta o prestanku odborničkog mandata, a 07.06.2010. godine podneo je žalbu Upravnom sudu koja je odbačena rešenjem Už 176/10 od 05.11.2010. godine. Nakon toga tužilac je Ustavnom sudu podneo zahtev za izmenu pravnosnažne presude Okružnog suda u Smederevu Už 22/08 od 16.10.2008. godine, koji je rešenjem od 15.09.2011. godine usvojio zahtev tužioca za izvršenje Odluke Ustavnog suda (I Uz 52/2008 od 21.04.2010. godine) i određeno je da se posledice prestanka odborničkog mandata otklone izmenom pojedinačnog akta na osnovu koga je prestao mandat. Poništeno je rešenje Upravnog suda Už 176/10 od 05.11.2010. godine i određeno da Upravni sud ponovo odluči o zahtevu za izmenu pojedinačnog akta o prestanku mandata u roku od 30 dana od dana dostavljanja navedenog rešenja. Presudom Upravnog suda Už 114/11 od 15.12.2011. godine usvojen je zahtev za izmenu pojedinačnog akta o prestanku mandata, između ostalih i tužiocu i u odnosu na njih se menja presuda Okružnog suda u Smederevu Už 22/08 od 16.10.2008. godine, tako što se žalba BB odbija. Skupština Grada Smederevo je 23.04.2012. godine donela odluku o prestanku i vraćanju mandata odbornika Skupštine Grada Smederevo, između ostalih i tužiocu. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da manje primljena naknada po osnovu neisplaćenog na ime prinadležnosti koje je tužilac trebalo da primi kao odbornik Skupštine Grada Smedereva za period od 14.10.2008. do 23.04.2012. godine iznosi ukupno 570.872,47 dinara. Pored toga, u tabelarnom pregledu po mesecima veštak je prikazao datum isplate i iznose naknade i dnevnica u pojedinačnim novčanim iznosima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u periodu od 14.10.2008. do 14.12.2011. godine, nalazeći da tuženi nije odgovoran za štetu jer je odluku o prestanku mandata doneo Okružni sud u Smederevu na osnovu tada važeće odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, pa do donošenja presude Upravnog suda Už 114/11 od 15.12.2011. godine (kojom je usvojen zahtev odbornika za izmenu pojedinačnog akta o prestanku mandata), nema štetne radnje tuženog.

Odredbom člana 155. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), a članom 189. stav 1. i 3. istog zakona da oštećeni ima pravo na naknadu izmakle koristi u visini dobitka koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari i prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Prema članu 166. stav 2. Ustava Republike Srbije, odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 109/07) propisano je da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, udruženja građana ili verske zajednice dužni, u okviru svojih prava i dužnosti, da izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Po članu 58. stav 1. tog Zakona kad Ustavni sud utvrdi da zakon, Statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, Statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Dakle, ovakva odluka Ustavnog suda deluje samo ubuduće, od dana njenog objavljivanja, što je predviđeno članom 60. stav 1. navedenog zakona kojim je propisano da se zakon ili drugi opšti akt za koje je utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne može primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

Tužiocu je mandat odbornika u Skupšini Grada Smedereva prestao na osnovu presude Okružnog suda u Smederevu Už 22/08 od 16.10.2008. godine u smislu tada važeće odredbe člana 47. Zakona o lokalnim izborima. U takvoj situaciji, tužilac nema pravo na naknadu materijalne štete - izgubljene koristi za period od dana kada je doneta navedena presuda o prestanku odborničkog mandata do objavljivanja odluke Ustavnog suda I Uz 52/2008 („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34 od 21.05.2010. godine), jer je Okružni sud u Smederevu postupao u skladu sa važećim odredbama Zakona o lokalnim izborima. Međutim, nakon objavljivanja označene Odluke Ustavnog suda o nesaglasnosti člana 47. Zakona o lokalnim izborima sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima pa do Odluke Skupštine Grada Smedereva od 23.04.2012. godine o vraćanju mandata odbornika, tužiocu pripada pravo na naknadu štete nastale u ovom periodu. Osnov za dosuđivanje ove naknade je Odluka Ustavnog suda koja je konačna, izvršna i opšteobavezujuća. Iako nije postojao pravni osnov po kome bi organ jedinice lokalne samouprave mogao da izmeni sudsku presudu, jer je odredbom člana 145. stav 4. Ustava određeno da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, Ustavni sud je usvojio zahtev tužioca za izvršenje odluke Ustavnog suda (I Uz 52/2008 od 21.04.2010. godine) i odredio da se posledice prestanka odborničkog mandata otklone izmenom pojedinačnog akta na osnovu koga mu je prestao mandat.

Tužilac na osnovu odluke Ustavnog suda i citiranih odredaba Zakona o ustavnom sudu ima pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljenih odborničkih naknada (pored dosuđenog) i za period od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda (21.05.2010. godine) do dana kada je doneta odluka Upravnog suda Už 114/11 od 15.12.2011. godine u visini utvrđenoj veštačenjem. Zato su nižestepene presude delimično preinačene i tužbeni zahtev za navedeni period usvojen, dok je revizija tužioca odbijena kao neosnovana u delu odluke o naknadi štete od prestanka odborničkog mandata do objavljivanja odluke Ustavnog suda.

Tužilac je u pretežnom delu uspeo u postupku, pa mu shodno uspehu u sporu na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku pripadaju traženi troškovi celog postupka. Visina je odmerena prema vrednosti predmeta spora sa kojom je tužilac uspeo u parnici i to za sastav jednog obrazloženog podneska od 28.10.2013. godine od strane advokata u iznosu od 6.000,00 dinara, za zastupanje na pet održanih ročišta po 7.500,00 dinara i pet neodržanih ročišta po 4.500,00 dinara, kao i za sastav žalbe i revizije po 12.000,00 dinara, sve prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme presuđenja. Tužilac ima pravo i na naknadu troškova za veštačenje u iznosu od 12.000,00 dinara. Troškovi na ime sudske takse za tužbu i prvostepenu presudu su priznati u iznosu (po 5.875,00 dinara) koji je odmerio i dosudio prvostepeni sud, bez obzira na delimično preinačenje presude, jer ova taksa nije plaćena, dok zahtev za naknadu troškova sudske takse u drugostepenom postupku nije opredeljen na osnovu člana 163. stav 2. ZPP, a taksa u reviziji nije tražena.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić