Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Šoškić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljubica Hodžić, advokat iz ..., radi nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3708/20 od 01.07.2020. godine, na sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3708/20 od 01.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3708/20 od 01.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1277/17 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se proglasi nedopuštenim prema tužiocu izvršenje određeno rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I-1-15063/09 od 12.10.2009. godine u delu koji se odnosi na predaju u posed slobodnog od lica i stvari troiposobnog stana broj .. koji se nalazi u stambenom objektu broj .. na lokaciji „DD“ u ..., na prvom spratu zgrade, neto površine 116,18 m2 sa stanarskom ostavom površine 6,04 m2 i garažnim mestom u suterenu redukovane površine 16,80 m2, što bi tužene bile dužne priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 162.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3708/20 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje shodno odredbi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu kojim je traženo da se prema tužiocu proglasi nedopuštenim izvršenje tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku Apelacionog suda i Privrednog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prav. Zbog toga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi nedopustivosti izvršenja podneta je 10.05.2010. godine. Označena vrednost predmeta spora je 300.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi nedopustivosti izvršenja, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić