Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milanko Rakić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Gojković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1074/19 od 11.09.2019. godine, na sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1074/19 od 11.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1074/19 od 11.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 611/17 od 10.12.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime duga po osnovu neisplaćenih radova i materijala za izvršene radove na stambeno-poslovnom objektu tužene u ..., ul. ..., isplati iznos od 9.849,44 eura u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom po stopi ECB za euro u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate, počev od 01.01.2010. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za razliku između dosuđenog iznosa od 9.849,44 evra i traženog iznosa od 10.765,53 eura, kao i za razliku između dosuđene kamate počev od 01.01.2010. godine i tražene kamate od 06.08.2009. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove postupka u iznosu od 340.457,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen kao neosnovan više postavljeni zahtev tužioca od dosuđenog iznosa do zahtevanog iznosa od 371.582,60 dinara, kao i za razliku između dosuđene i tražene kamate na troškove postupka. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1074/19 od 11.09.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena, i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog satanja, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP). Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija. Predmet tražene pravne zaštite je isplata, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen, a delimično odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, odnosno ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba je podneta 21.07.2014. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.373.259,30 dinara. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena. Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić