Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 br.33/17 od 29.11.2017. godine, odbijene su žalbe tuženog i umešača i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 br.139/14 od 20.12.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu umešač na strani tuženog je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. nisu ispunjeni. U konkretnoj pravnoj stvari predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje povrede autorskih prava tužioca neovlašćenim javnim saopštavanjem autorskog dela - fotografije „...“ bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i u nepotpunoj formi i naknada materijalne i nematerijalne štete koju tužilac zbog toga trpi. Pobijana odluka kojom je odbijena žalba i potvrđena prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev zasnovana je na primeni i tumačenju relevantnih odredbi Zakona o autorskim i drugim srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br. 104/09... 119/2012) u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim u brojnim sudskim odlukama u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim situacijama. Revizijski navodi o neujednačenoj sudskoj praksi u pogledu dosuđivanja visine naknade materijalne i nematerijalne štete ukazivanjem na autorski tekst „Analiza sudskih sporova iz oblasti zaštite fotografije kao autorskog dela“, autora dr. Dragice Popesku, sudije Apelacionog suda u Beogradu, objavljen u Biltenu Apelacionog suda u Beogradu broj 9/2017, u kome se analiziraju sudske odluke u ovoj oblasti, kao i pozivanje na drugačije presude apelacionih sudova dostavljene uz reviziju, ne opravdavaju odlučivanje o posebnoj reviziji iz zakonom propisanih razloga. O pravu tužioca na naknadu materijalne štete zbog povrede autorskog prava i njenoj visini pravilno je odlučeno na osnovu člana 19, 169, 170 i 205. stav 1. Zakona o autorskim i srodnim pravima a o pravu na naknadu nematerijalne štete i njenoj visini pravilnom primenom člana 205. stav 1. tačka 5. istog zakona u vezi sa članovima 15. i 17. tog zakona, kao i člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, prema okolnostima konkretnog slučaja i utvrđenim činjenicama. Kako se posebna revizija iz zakonom propisanih razloga može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. O aktivnoj legitimaciji tužioca takođe je pravilno odlučeno na osnovu člana 9. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima, te ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava i u tom pogledu, jer uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari tužba za utvrđenje povrede autorskih prava tužioca i isplatu naknade materijalne i nematerijalne štete podneta je 16.05.2014. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 100.000,00 i ta vrednost nije menjana do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Spor je pravnosnažno okončan drugostepenom presudom donetom 29.11.2017. godine.

Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija umešača na strani tuženog nije dozvoljena. Odredba člana 214 a Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br.104/09, 99/11, 119/12, 29/16, 66/19) dodata je izmenama tog zakona objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 66/19 od 18.09.2019. godine, dakle, nakon pravnosnažnog okončanja ovog spora donošenjem drugostepene presude, zbog čega nema mesta primeni stava 4. ovog člana koji propisuje da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava kada se ne odnosi na imovinskopravni zahtev.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka u stavu trećem izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP jer troškovi nastali povodom izjavljivanja odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić