14.08.2017. godine, kao dana veštačenja do isplate. Stavom 4. izreke, obavezan je tuženi- protivtužilac da tužiocu-protivtuženom, na ime ugovorene neisplaćene zakupnine, za period od 15.01.2007. godine do 15.12.2008. godine, isplati iznos od 11.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke uvećano za 8% poena za svaki mesečni neplaćeni iznos od 500 evra, počev od 15. u mesecu do isplate, a preko ovog iznosa do traženog iznosa od 56.500 evra, sa traženom kamatom tužbeni zahtev je odbijen, kao neosnovan. Stavom 5. izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog da se obaveže tuženi-protivtužilac da mu, za period od 15.10.2006. godine do 15.01.2014. godine, na ime takse (instalisane snage) na 4 strujomera za svaki od lokala ..., ..., ... i ... plati ukupan iznos od 243.600,00 dinara, sa zateznom kamatom od 15.01.2014. godine. Stavom 6. izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog da se obaveže tuženi-protivtužilac da mu, na ime zagrevanja poslovnog prostora, za period od 15.10.2006. godine do 15.01.2014. godine, plati iznos od 1.575.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2014. godine do isplate. Stavom 7. izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca- protivtuženog da se obaveže tuženi- protivtužilac da mu, na ime utrošene električne energije prilikom izvođenja radova na adaptaciji poslovnog prostora, za period od 15.10.2006. godine do 15.01.2007. godine, plati iznos od 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2007. godine do isplate. Stavom 8. izreke, utvrđeno je da je raskinut ugovor o zakupu poslovnog prostora zaključen 15.10.2006. godine između tužioca-protivtuženog, kao zakupodavca i tuženog-protivtužioca, kao zakupca. Stavom 9. izreke, obavezani su tužilac-protivtuženi i tuženi Grad Loznica da AA solidarno naknade štetu u vrednosti radova na predmetnom poslovnom prostoru u iznosu od 2.534.270,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.088.570,10 dinara od 14.08.2017. godine do isplate, a na iznos od 445.700,00 dinara od 12.12.2017. godine do isplate. Stavom 10. izreke, obavezani su tužilac-protivtuženi i tuženi Grad Loznica da AA, na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade kao izmakle dobiti, u periodu od 01.03.2007. godine do 31.12.2008. godine, solidarno isplate iznos od 5.322.541,81 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2016. godine do isplate, dok je preko ovog iznosa, a do traženog iznosa od 66.761.259,15 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2016. godine do isplate, protivtužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom 11. izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev AA da se obavežu tužilac- protivtuženi i tuženi Grad Loznica da mu, na ime troškova demontaže i transporta opreme, isplate iznos od 5.102.731,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.05.2016. godine do isplate. Stavom 12. izreke, odbijen je, kao neosnovan, predlog tuženog-protivtužioca za usvajanje kompenzacionog prigovora. Stavom 13. izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 568.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.948.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, odbijen, kao neosnovan. Stavom 14. izreke, obavezani su tužilac-protivtuženi i tuženi Grad Loznica da AA na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 1.402.978,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.377.180,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, odbijen, kao neosnovan. Stavom 15. izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog Grada Loznica za naknadu troškova parničnog postupka na teret tužioca AA.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1445/19 od 03.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog Grada Loznica, a žalbe tužioca- protivtuženog i tuženog-protivtužioca su delimično odbijene, a delimično usvojene, pa je stavom drugim izreke, prvostepena presuda potvrđena u stavovima 1. i 2. izreke, u odbijajućem delu stava 4. izreke, u stavovima 5, 7. i 8. izreke, u odbijajućem delu stava 10. izreke u odnosu na tuženog Grad Loznica, u stavu 11. izreke u odnosu na tuženog Grad Loznica, u odbijajućem delu stava 14. izreke u odnosu na tuženog Grad Loznica, a stavom trećim izreke preinačena u stavu 9. izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca AA da se obaveže tuženi Grad Loznica da mu solidarno sa tužiocem-protivtuženim naknadi štetu u vrednosti radova na poslovnom prostoru u ... ul. ... br. ..., u iznosu od 2.534.270,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.088.570,10 dinara od 14.08.2017. godine do isplate, a na iznos od 445.700,00 dinara od 12.12.2017. godine do isplate, u usvajajućem delu stava 10. izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca AA da se obaveže tuženi Grad Loznica da mu solidarno sa tužiocem-protivtuženim na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade kao izmakle dobiti u periodu od 01.03.2007. godine do 31.12.2008. godine isplati iznos od 5.322.541,81 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2016. godine do isplate, u usvajajućem delu stava 14. izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tuženog-protivtužioca AA da se obaveže tuženi Grad Loznica da mu solidarno sa tužiocem-protivtuženim na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.402.978,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i u stavu 15. izreke tako što je obavezan tuženi-protivtužilac AA da tuženom Gradu Loznica na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 1.719.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu 6. izreke. Stavom petim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu 3. izreke, u usvajajućem delu stava 4. izreke, u usvajajućem delu stava 9. izreke u odnosu na zahtev tuženog-protivtužioca prema tužiocu-protivtuženom, u usvajajućem delu stava 10. izreke u odnosu na zahtev tuženog- protivtužioca prema tužiocu-protivtuženom, u stavu 11. izreke u odnosu na tužioca- protivtuženog, u stavovima 12. i 13. izreke i u usvajajućem delu stava 14. izreke u odnosu na tužioca-protivtuženog i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom šestim izreke obavezan je AA da Gradu Loznica na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 94.800,00 dinara.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, kojim je preinačena prvostepena presuda u stavovima 9, 10. i 15. izreke i tužbeni zahtev tužioca AA protiv tuženog Grada Loznica odbijen, kao neosnovan i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka, tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tuženi Grad Loznica je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca AA nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Skupštine opštine Loznica, Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i imovinsko-pravne i komulane poslove od 28.06.2004. godine je tužiocu-protivtuženom GP „Alfaprojekt“ d.o.o. Loznica, kao investitoru, izdato odobrenje za izgradnju poslovno stambenog objekta na kat. parc. ... KO ..., a u aktu o urbanističkim uslovima, koji je sastavni deo rešenja, kao poseban uslov je navedeno da se u okviru objekta mora predvideti mogućnost izgradnje dvonamenskog skloništa u podrumu (suterenu) objekta. Rešenjem istog organa od 16.07.2004. godine odobrena je upotreba objekta. Donošenju ovog rešenja prethodio je izveštaj Komisije o tehničkom pregledu objekta od 05.07.2004. godine u kom je zapisnički konstatovano da je, između ostalog, izgrađen podrum i to lokali ..., ..., ... i ..., sa primedbom da nisu izvršeni potrebni radovi na lokalu ... u suterenu radi njegovog dvonamenskog korišćenja kao skloništa, kao i da se nedostaci imaju otkloniti uz saglasnost Odeljenja narodne odbrane Loznica.

Tužilac-protivtuženi je, kao zakupodavac sa zakupcem ... „BB“ ... AA zaključio 15.10.2006. godine ugovor o zakupu poslovnog prostora - 4 zasebna lokala koji se nalaze u donjem nivou (podrumu objekta) na period od 10 godina, radi obavljanja registrovane delatnosti zakupca. Ugovorena je zakupnina u neto iznosu od 500 evra mesečno, sa plaćanjem najkasnije do 15. u mesecu, a i isplata zakupnine unapred, za tri meseca. Članom 3. ugovora o zakupu predviđeno je da je zakupodavac u obavezi da pribavi i stavi na uvid upotrebnu dozvolu zakupljenog poslovnog prostora, da preduzme sve neophodne i obavezne mere u cilju obezbeđenja poslovnog prostora potrebnom električnom energijom (pribavljanje elektroenergetske saglasnosti i drugih neophodnih dozvola), vodom, grejanjem, telefonskim priključcima i ostalim standardnim servisima i da izvede sve neophodne adaptacije u prostoru prema zahtevu zakupca. Članom 4. su regulisane obaveze zakupca, pa i to da je zakupac u obavezi da pribavi validne dozvole za rad od institucije koja to izdaje, da izvede sve obavezne interne instalacije i komunikacije neophodne za rad medicinske opreme unutar prostora o svom trošku, da čuva poslovnu tajnu i poverljive informacije u vezi ugovora, da se pridržava zakona i svih važećih propisa vezanih za rad u ovoj delatnosti i da štiti vlasnika od bilo kojih potraživanja koje je prema trećim licima napravio.

Nakon zaključenja ugovora postignut je sporazum da zakupac AA o svom trošku izvrši adaptaciju zakupljenog prostora, te je pristupio radovima na adaptaciji pretvaranja lokala ..., ..., ... i ... u jednu celinu, ali bez prethodne prijave radova.

Investitor je naknadno izvršio prijavu radova na adaptaciji postojećeg poslovnog prostora, o čemu je 12.06.2007. godine izdata potvrda od strane Opštine Loznica, Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, imovinsko-pravne i komunalno- stambene poslove. Po žalbi Skupštine stambene zgrade ova potvrda je poništena rešenjem Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije, Kolubarski upravni okrug u Valjevu od 24.07.2007. godine.

Rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, imovinsko-pravne i stambene poslove od 24.09.2007. godine, odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za izdavanje dozvole za adaptaciju poslovnog prostora u jednu celinu, jer je spajanje lokala u jednu celinu izvršeno na račun kućnog skloništa zgrade, kao i iz razloga što se shodno statutu Skupštine zgrade lokalima zgrade ne može izvoditi delatnost koja ugrožava zdravlje, bezbednost i mir vlasnika stanova.

Tužilac-protivtuženi je podneo Upravnom sudu tužbu kojom je osporio zakonitost rešenja Ministarstva na infrastrukturu Republike Srbije od 24.07.2007. godine (kojom je poništena potvrda od 12.06. 2007. godine o prijavi radova). Presudom Upravnog suda U 1132/10 od 06.05.2010. godine njegova tužba je uvažena i poništeno je navedeno rešenje. Zaključkom Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije Kolubarski upravni okrug od 08.06.2010. godine odbačena je, kao nedopuštena, žalba Skupštine stambene zgrade izjavljena protiv potvrde o prijavi radova od 12.06.2007. godine.

Tužilac-protivtuženi se rešenjem JP Skloništa od 23.04.2012. godine oslobodio obaveze izgradnje skloništa i izvršio uplatu odgovarajuće naknade po tom osnovu.

AA je u predmetnom objektu izveo radove na adaptaciji poslovnog prostora, radove na ojačavanju struje i uneo opremu, nakon čega je izvršeno dozimetrijsko merenje zaštite od strane Instituta Vinča. Međutim, ... „BB“ nije dobio rešenje za korišćenje rendgen aparata, jer nije dostavio sva potrebna dokumenta predviđena u Uputstvu za dostavljanje dokumentacije radi dobijanja rešenja za korišćenje rendgen aparata u dijagnostici.

U decembru 2008. godine, a imajući u vidu u tom mometu ishod upravnog postupka odnosno da je rešenjem upravnog organa 24.07.2007. godine poništena potvrda o prijavi radova, te rešenjem od 24.09.2007. godine odbijen zahtev za izdavanje dozvole za adaptaciju poslovnog prostora u jednu celinu, jer za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za ... „BB“, AA je u predmetnom poslovnom prostoru skinuo deo olovne zaštite, oslobodio ga od lica i stvari i ključ od lokala predao radniku GP „Alfaprojekt“ d.o.o. Loznica.

Odlučujući o tužbenom zahtevu AA da mu tužilac-protivtuženi i tuženi Grad Loznica solidarno naknade štetu u vrednosti izvedenih radova u poslovnom prostoru i izgubljenu zaradu (izmaklu dobit) u periodu od 01.03.2007. godine do 31.12.2008. godine, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz članova 154, 172. i 189. Zakona obligacionim odnosima ocenio da je tužbeni zahtev osnovan. Stanovišta je da se odgovornost tužioca-protivtuženog za štetu koju je tuženi-protivtužilac pretrpeo sastoji u činjenici da mu je izdao u zakup lokal koji je predviđen kao atomsko sklonište, a o čemu nije obavestio tuženog-protivtužioca, a da je odgovornost tuženog Grada Loznica u tome što je izdavanjem upotrebne dozvole, bez provere da li su nedostaci u pogledu izgradnje skloništa otklonjeni, izdao i potvrdu o izvođenju radova na adaptaciji navedenih lokala.

Drugostepeni sud je prvostepenu odluku o zahtevu postavljenom u odnosu na tužioca-protivtuženog GP „Alfaprojekt“ d.o.o. Loznica ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje, nakon ocene da u prvostepenom postupku nije jasno raspravljeno pitanje krivice ugovornih strana za raskid ugovora o zakupu, kao činjenice od odlučujućeg značaja za osnov i visinu tužbenog i protivtužbenog zahteva, a u odnosu na tuženog Grad Loznica pravilno provostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio, kao neosnovan.

Neosnovano se navodima revizije AA osporava pravilnost primene materijalnog prava i stav drugostepenog suda o nedostatku pasivne legitimacije na strani tuženog Grada Loznice.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Iz navedene odredbe proizlazi da stranka ima pravo na naknadu štete ako je šteta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene, a što proističe iz člana 35. Ustava Republike Srbije. Da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica po pravilima odgovornosti za drugog, oštećeni treba da dokaže, pored opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost (da je štetnom radnjom organa tužene tužiocu prouzrokovana šteta - uzročno poslednična veza), da je štetu pričinio organ pravnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija, odnosno nepravilnim radom. Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Pod nepravilnim radom podrazumeva se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima nekog lica.

U konkretnom slučaju, AA je kao zakupac predmetnog poslovnog prostora pristupio radovima na adaptaciji pretvaranja četiri lokala u jednu celinu, iako je već u momentu zaključenja ugovora o zakupu 15.10.2006. godine imao/morao imati saznanja da celokupni zakupljeni poslovni prostor nije podoban za obavljanje njegove registrovane delatnosti, s obzirom na to da je rešenje o upotrebnoj dozvoli objekta od 16.07.2004. godine sadržalo primedbu Komisije o tehničkom pregledu objekta da tužilac- protivtuženi, kao investitor objekta, nije izveo radove u lokalu ... u cilju njegovog dvonamenskog korišćenja kao skloništa.

Pored toga, radove na adaptaciji poslovnog prostora je otpočeo 01.03.2007. godine bez prethodne prijave radova i izveo ih pre pravnosnažne i konačne odluke o žalbi Skupštine stambene zgrade izjavljenoj protiv potvrde o prijavi radova od 12.06.2007. godine, pre pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti nadležnih organa, (iako je znao da se stanari zgrade protive i preduzimaju mere u cilju zabrane obavljanja delatnosti njegove delatnosti u objektu) i pre donošenja odluke nadležnog organa o promeni namene lokala (kojom bi se investitor objekta oslobodio obaveze izgradnje lokala ... kao dvonamenskom radi korišćenja i skloništa uz uplatu odgovarajuće naknade).

Rešenje organa tuženog Grada Loznica o upotrebnoj dozvoli objekta od 16.07.2004. godine, sa konstatacijom primedbe da nije obezbeđen prostor za dvonamensko korišćenje (u cilju obezbeđenja skloništa u objektu) nije osporavano u upravnom postupku, a suprotno navodima revizije, provera otklanjanja konstatovanih nedostataka nije bila u obavezi organa tuženog Grada, već Odeljenja narodne odbrane, pred čijim organom je tužilac-protivtuženi, kao investitor naknadno (rešenjem JP „Skloništa“ od 23.04.2012. godine) ostvario pravo da bude oslobođen obaveze izgradnje lokala za dvonamesnko korišćenje (skloništa).

Činjenica da je, nakon što se AA izložio troškovima za adaptaciju lokala i nakon što ga je ispražnjenog vratio zakupodavcu u posed, presudom Upravnog suda od 06.05.2010. godine poništeno rešenje drugostepenog upravnog organa Republike Srbije od 24.07.2007. godine i odbačena, kao nedopuštena, žalba Skupštine stambene zgrade izjavljena protiv potvrde organa tuženog grada o prijavi radova, ne dokazuje postojanje nepravilnog i nezakonitog rada organa tuženog Grada. Ovo zbog toga što je rešenje drugostepenog organa (kojim je poništena potvrda o prijavi radova) poništeno zbog pogrešne ocene drugostepenog organa da potvrda o prijavi radova predstavlja upravni akt koji se može ispitivati u upravnom postupku i njegova zakonitost ceniti u upravnom sporu.

Prvostepeni organ tuženog Grada je, dakle, u upravnom postupku postupao u zakonom propisanoj proceduri, donošenjem rešenja o upotrebnoj dozvoli objekta (čija pravilnost i zakonitost nije osporavana u upravnom postupku) i izdavanjem potvrde o prijavi radova. U upravnom postupku je protiv potvrde o izvođenju radova Skupština stanara zgrade izjavila žalbu, o kojoj je odlučeno pred organom Republike Srbije kao nadležnom za odlučivanje u drugostepenom upravnom postupku. To što su prvostpeni i drugostepeni upravni organ različito tumačili i shvatali zakonske norme, samo po sebi ne znači nepravilan rad organa tužene, tim pre što je u upravnom sporu po tužbi tužioca-protivtuženog kao investitora ispitivana pravilnost i zakonitost rešenja drugostepenog organa i ista poništena.

Sledom navedenog, nije osnovana tvrdnja AA da su ga organi tuženog Grada Loznica svojim postupanjem/nepostupanjem doveli i održavali u zabludi da je predmet zakupa podoban za obavljanje njegove registrovane delatnosti i naveli na investiranje, pa i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama organa tuženog Grada Loznica nema nezakonitog i nepravilnog rada koji bi u smislu čl. 154. ZOO bio u uzročnoj poledičnoj vezi sa štetom i u smislu člana 172. istog zakona vodio odgovornosti tuženog Grada za štetu koju AA tvrdi da je pretpeo.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić