Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 121/21 od 30.06.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St 44/2019 od 02.04.2019. godine usvojen je prigovor ovde tužioca DOO „Put slobode“ iz Požege i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu St 89/2010 koji se pred tim vodi, te naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca preduzme sve neophodne mere i radnje u cilju okončanja postupka. Iz obrazloženja istog rešenja proizlazi da je stečajni postupak nad AD „Trgoprodukt“ iz Pančeva otvoren zbog trajne nesposobnosti plaćanja, rešenjem istog suda St 89/2010 od 11.06.2010. godine, da je tužiocu zaključkom o listi utvrđenih potraživanja od 27.01.2011. godine priznato i u treći isplatni red svrstano potraživanje u iznosu od 16.268.894,05 dinara. U stečajnom postupku tužiocu je isplaćeno 5.145.637,77 dinara. Na dan 12.02.2021.godine ukupno neisplaćeno potraživanje poverioca ovde tužioca iznosi 11.123.256,28 dinara, prema izveštaju stečajnog upravnika Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Prvostepeni sud je utvrdio da je u registru kod nadležnog suda u 1974. godini upisano Trgovinsko preduzeće Trgoprodukt Pančevo, čiji je osnivač bila Skupština Opština Pančevo, da je ovo preduzeće imalo više statusnih promena, na osnovu rešenja od 30.05. 2003.godine upisano je kao društveno preduzeće i kao osnivač upisan je društveni kapital, a rešenjem Agencije za privredne registre BD 61577/2009 od 11.05.2009. godine registrovana je promena podataka, pravne forme, punog poslovnog imena „Trgoprodukt“ AD Pančevo i promena osnovača, tako što se kao osnivač ovog društva briše „društveni kapital“ i upisuje „akcijski kapital, udeo 100%“, pre otvaranja postupka stečaja rešenjem od 11.06.2010. godine. Utvrđene su i činjenice da iz sadržine rešenja donetog po prigovoru za ubrzanje postupka, na kojem tužilac zasniva tužbeni zahtev u ovoj parnici, proizlazi da je tokom trajanja stečajnog postupka zbog nesređenog stanja u pogledu vlasništva na nepokretnostima vođeno više postupaka radi utvrđivanja imovine stečajnog dužnika i oglašavanja prodaje te imovine, te ukupno sprovedeno 17 postupaka prodaje imovine i jedan prinudni otkup akcija, da je izvršeno deset delimičnih deoba, nakon kojih je i nakon 8 godina od otvaranja stečajnog postupka ostao nenamiren deo tužiočevog potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac osnovano zahteva naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku u iznosu od 11.123.256,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe protiv Republike Srbije. Po nalaženju nižestepenih sudova, tužilac je pretrpeo imovinsku štetu zbog dugog trajanja postupka stečaja i tužena je odgovorna za štetu koju tužilac potražuje. Država upravlja društvenim preduzećem koje u celini posluje društvenim kapitalom koji je podeljen na akcije i udele i određene nominalne vrednosti i kao takav je upisan u registar, zbog čega je odgovorna za obaveze navedenog društvenog preduzeća. Tužilac je stekao potraživanje prema takvom preduzeću koje u stečajnom postupku nije u celosti namireno i pravnosnažnom odlukom privrednog suda njemu je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji nije okončan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, presude nižestepenih sudova zasnovane su na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od godinu dana od kad je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilac DOO „Put slobode“ iz Požege u stečajnom postupku nije naplatio deo svog potraživanja iz poslovnog odnosa sa AD „Trgoprodukt“ iz Pančeva. Kao poverilac komercijalnog potraživanja tužilac je morao dokazati da je dužnik AD „Trgoprodukt“ na dan pokretanja postupka stečaja imao imovinu dovoljnu da se potraživanje tužioca namiri u celosti, a da zbog nepravilnog rada organa tužene Republike Srbije nije došlo do prinudnog namirenja njegovog preostalog potraživanja.

Pravilo o objektivnoj odgovornosti Republike Srbije, primenjeno na slučaj naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne znači da je utvrđenjem povrede tog prava tužilac stekao pravo na naknadu imovinske štete koju je tužena dužna da mu nadoknadi. Propisana objektivna odgovornost Republike Srbije, znači oborivu zakonsku pretpostavku o postojanju uzročno posledične veze između nastale štete i rada organa tužene, koju je obzirom na prirodu potraživanja tužioca, on bio dužan da dokaže. Uslov za odgovornost tužene u konkretnom slučaju je postojanje uzročno-posledične veze između rada njenih organa i nastale štete u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac u toku ovog parničnog postupka nije dokazao u smislu člana 231. ZPP, da bi novčani iznos dobijen prodajom imovine dužnika ili prodajom stečajnog dužnika bio dovoljan za potpuno namirenje njegovog utvrđenog potraživanja, koje je u stečajnom postupku svrstano u treći isplatni red, u smislu člana 54. Zakona o stečaju, i da je kod takve pozitivne imovinske sposobnosti, isključivo zbog nepravilnog ili nezakonitog rada stečajnih organa, za koje odgovara tužena, izostalo potpuno namirenje tužioca u stečajnom postupku.

Republika Srbija ne može odgovarati za komercijalna potraživanja prema preduzeću osnovanom na bazi društvenog ili državnog kapitala sa kojim je tužilac slobodnom voljom stupio u komercijalni odnos. U konkretnom slučaju, tužilac ima potraživanje koje proističe iz komercijalnog odnosa sa AD „Trgoprodukt“ Pančevo, a Republika Srbija nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu po osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se odredba ovog člana odnosi na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja duga od strane stečajnog dužnika.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji, na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2., 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, tuženoj je dosuđena naknada troškova postupka, potrebnih i opredeljeno traženih po vrsti i visini za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 30.000,00 dinara i revizije 30.000,00 dinara, prema Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata, ukupno 60.000,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić