.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5299/2019
25.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Vuković, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Užice i Mesne zajednice Ravni iz Ravni, čiji je zajednički zastupnik Gradski pravobranilac, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5973/18 od 06.08.2019. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5973/18 od 06.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 2885/16 od 26.06.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženima utvrdi da je isključivi vlasnik maloprodajnog objekta, prizemlja koje se nalazi u ... u Ul. ... ..., izgrađenog na k.p. .../..., površine 216 m2, bliže opisan u LN ... KO ..., te da tuženi priznaju, trpe i dozvole upis prava svojine tužioca na navedenoj nepokretnosti u javni registar prava na nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 5973/18 od 06.08.2019. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 78/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac, kao kupac, zaključio ugovor o kupoprodaji sa ZZ ''...'', kao prodavcem, čiji je predmet maloprodajni objekat sagrađen na k.p. .../... KO ..., a čije utvrđenje svojine tužilac traži u tužbi. U katastru nepokretnosti navedeni maloprodajni objekat je upisan kao javna svojina Grada Užica. Kako je u konkretnom slučaju tužilac zaključio ugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti sa nevlasnikom (ZZ ''...'), to predmetna ugovorna obaveza ne postoji i čini da ugovor o kupoprodaji nije nastao. U takvoj situaciji ne postoji relevantan pravni osnov za sticanje prava svojine tužioca koji je predmet tužbenog zahteva. Pored navedenog, razlozi na kojima su zasnovane nižestepene presude nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu neosnovanosti tužbenog zahteva. Takođe, tužilac nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prvostepeni sud je vrednost predmeta spora u ovoj parnici utvrdio u iznosu od 1.000.200,00 dinara.
Imajući u vidu da je predmet spora imovinsko-pravne prirode u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
