Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3213/19 od 15.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je kao udružilac sredstava za izgradnju stanova zaključio Ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju predmetnog stana dana 08.08.2007. godine koji je overen kod Opštinskog suda Ov ../07 od 08.08.2007. godine sa Preduzećem „Florida“ iz Kragujevca, kao investitorom gradnje, kojim se investitor obavezuje da za udružioca izgradi predmetni stan prema tehničkoj dokumentaciji označen kao stan .. i to na osnovu rešenja o odobrenju za gradnju od 20.04.2006. godine kojim se udružilac obavezao da investitoru isplati 79.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tuženi BB je sa tuženim VV zaključio Ugovor o kupoprodaji ovog stana – nepokretnosti, overen kod Osnovnog suda u Kragujevcu 04.11.2011. godine, a zatim je tuženi VV sa tuženim Preduzećem „Forma Ideale“ doo Kragujevac zaključio Ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti 04.01.2013. godine, a zatim je tuženi Preduzeće „Forma Ideale“ zaključio sa tuženim GG Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti predmetnog stana 25.12.2013. godine, koji je istog dana overen kod Osnovnog suda u Kragujevcu. Iz prepisa LN br. .. KO ... naselje ... utvrđeno je da je na trosobnom stanu na ... spratu sa pravom svojine i obimom udela 1/1, upisan BB, iz LN broj .. KO ... da je kao nosilac prava privatne svojine sa obimom udela 1/1 na stanu broj .. sprat u objektu broj .. upisan VV iz ... i da je u prepisu LN broj .. KO .. od 01.07.2013. godine kao nosilac prava privatne svojine sa obimom udela .. na stanu broj .. sprat u objektu broj .. upisano preduzeće „Forma Ideale“ Kragujevac. Među strankama je nesporno da je tužilac sa prvotuženim BB zaključio Ugovor o zajmu 05.08.2012. godine koji je overen kod Opštinskog suda u Kragujevcu, sa predviđenim klauzulama i dogovorom među strankama oko visine zajma, kamate i vremena termina vraćanja zajma taksativno pobrojanim klauzulama u članu 3. pod a, b, c, odnosno koje su posledice u slučaju da do vraćanja zajma ne dođe. Tako je ugovoreno da će u slučaju da se zajam ne vrati u roku, ugovor o zajmu imati dejstvo ugovora o kupoprodaji kojim zajmoprimac prenosi na zajmodavca svojinu na stanu koji se gradi, a iznos zajma predstavlja kupoprodajnu cenu. Ukoliko zajmoprimac dokaže da je vratio zajam, kupoprodaja neće postojati. Utvrđena je činjenica da se pravnosnažnom i izvršnom presudom Višeg suda u Kragujevcu P 19/11 od 13.12.2011. godine u vezi predmetnog iznosa zajma od 100.000 evra tužilac odrekao tužbenog zahteva kojim je tražio utvrđenje prava svojine na predmetnom stanu, dok je istom presudom tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog BB da mu isplati iznos od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po osnovu zajma usvojen, pa je tužilac pokrenuo postupak izvršenja kod suda upravo za navedeni iznos zajma u predmetu I 7677/12, koji je u toku.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Zaključio je da je tužilac svoje potraživanje po osnovu Ugovora o zajmu ostvario u konačnom sudskom postupku koji se izvršava pred izvršnim sudom, zbog čega je potraživanje tužioca u ovom postupku neosnovano. Ovo zato što je u ranijem pravnosnažno okončanom postupku po osnovu Ugovora o zajmu tužilac ostvario svoj zahtev u vidu novčanog potraživanja,uz donetu presudu na osnovu odricanja za sticanje svojine na istom stanu po osnovu ugovora o zajmu, a u ovom postupku sada potražuje utvrđenje svojinskog prava na predmetnom stanu pozivajući se na Ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju stana, koji je zajmoprimac zaključio sa investitorom, zbog čega je zahtev za utvrđenje prava vlasništva neosnovan, jer tužilac nije učesnik tog pravnog posla. Kako postoji pravni kontinuitet prenosa i sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti- stanu kao i upisa prava vlasništva na predmetnom stanu u katastar nepokretnosti, što znači da su novi kupci pravo svojine sticali od vlasnika i bili savesni i zakoniti sticaoci prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, to je prvostepeni sud našao da nema mesta ni primeni odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti navedenih ugovora o kupoprodaji.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu nalazeći da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeno stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava zbog čega su neosnovani revizijski navodi koji ukazuju na suprotno.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa predviđeno je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 42/98...111/2009), propisano je da promet nepokretnosti predstavlja raspolaganje nepokretnostima pravnim poslom – prenos prava svojine na nepokretnostima sa jedno na drugo lice uz naknadu ili bez naknade, dok je članom 4. istog zakona propisano da se Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi, a potpisi ugovarača se overavaju od strane suda i da ugovori koji nisu zaključeni na ovaj način ne proizvode pravno dejstvo. Odredbama člana 557. do 566. Zakona o obligacionim odnosima regulisan je ugovor o zajmu.

Prema napred citiranim odredbama materijalnog prava i po oceni ovog suda pravilan je zaključak da je potraživanje tužioca po tužbenim zahtevima u ovom postupku neosnovano. Pre svega je neosnovano potraživanje tužioca za utvrđenje prava vlasništva, odnosno potraživanje u vidu svojinskog prava na predmetnom stanu, sa pozivanjem na Ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju stana. Ovo zbog toga što tužilac nije učesnik tog pravnog posla, niti je ugovarač, već su strane u ovom ugovoru od 08.08.2007. godine tuženi BB i Preduzeće „Florida“ iz Kragujevca, dok je tužilac svoje pravo po osnovu Ugovora o zajmu koji je zaključio sa tuženim BB ostvario u konačnom sudskom postupku koje je predmet izvršenja po pravnosnažnoj presudi kojim je ovaj tužbeni zahtev usvojen. U istom tom postupku tužilac se odrekao zahteva za utvrđenje prava vlasništva na ovom stanu zbog čega je pravilno nalaženje nižestepenih sudova da u ovoj parnici ne može sada potraživati pravo vlasništva po osnovu pozivanja na ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju stana, odnosno da je takav zahtev neosnovan. Takođe, suprotno navodima revizije pravilan je i zaključak nižestepenih sudova u odnosu na utvrđivanje ništavosti kasnijih ugovora o kupoprodaji jer su svi tuženi savesni zakoniti sticaoci prava svojine na predmetnoj nepokretnosti i nema mesta primeni odredbe člana 103. ZOO jer tužilac nije dokazao osnovanost svog tužbenog zahteva u ovom delu. Revizijom se neosnovano ukazuje da je u ovoj parnici u pogledu utvrđivanja prava vlasništva postavljen sasvim drugačiji tužbeni zahtev, a ovo stoga što tužilac u ovom postupku traži utvrđenje prava vlasništva na istom stanu-spornoj nepokretnosti, po osnovu Ugovora o udruživanju sredstava za izgradnju stana (dok je ranije tražio utvrđenje prava vlasništva po osnovu zaključenog Ugovora o zajmu od kog tužbenog zahteva se pravnosnažno odrekao), koji zahtev, po stanovištu ovog suda, nije osnovan, jer je tužilac u pravnosnažnom postupku ostvario svoje pravo na vraćanje zajma od 100.000 evra i u toku je postupak izvršenja, a u ovom postupku neosnovano traži utvrđenje prava vlasništva na spornom stanu po osnovu ugovora čiji učesnik nije ni bio, niti je dokazao da je u vezi zaključenja tog ugovora imao bilo kakvu ulogu. U vezi sa tim, a suprotno navodima revizije, tužilac nije dokazao da je sopstvenom gradnjom postao vlasnik predmetnog stana, zbog čega bi dalja raspolaganja predmetnim stanom od strane tuženih bila ništava, jer je utvrđeno da su svi kupci pravo svojine sticali od vlasnika po izvodu iz zemljišnih knjiga i bili savesni i zakoniti sticaoci, te se ovi navodi revizije pokazuju kao neosnovani.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP), a kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić