U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužilaca AA, BB i maloletne VV, čiji je zakonski zastupnik otac AA, svih iz sela ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Milomir Radisavljević, advokat iz ..., protiv tuženih Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO Beograd, Glavna filijala Kruševac, GG i DD, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Dramlić, advokat iz ... i ĐĐ iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivan Toskić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4800/18 od 28.02.2019. godine, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4800/18 od 28.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kruševcu P 17/16 od 11.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obavežu tuženi da im kao solidarni dužnici isplate na ime nematerijalne štete i to tužiocima AA i BB po 3.515 evra, a tužiocu maloletnoj VV 6.506 evra sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate za zakonskom zateznom kamatom do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obavežu tuženi da im kao solidarni dužnici isplate na ime materijalne štete prouzrokovane štetnim događajem od 13.10.2012. godine tužiocu AA za troškove sahrane i davanja podušja pokojnom EE 2.134 evra i 30.000 evra na ime izmakle koristi, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4800/18 od 28.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, DD i sada pok. EE su 13.10.2012. godine po povratku iz škole dogovorili da zajedno odu kod svog druga ŽŽ u ... . Tom prilikom su bili u društvu sa ĐĐ kod kuće ... nakon čega su DD i ĐĐ putničkim vozilom marke „...“ kojim je upravljao DD, a koji je uzeo bez znanja roditelja, otišli do kuće ĐĐ, dok je sada pok. EE rekao da će doći do kuće ĐĐ putničkim vozilom marke „...“ koji će uzeti od oca. Dogovor je bio da odatle krenu u ... . Dogovorili su se da svako ide svojim vozilom i da sada pok. EE krene prvi. Put kojim su se kretali je asfaltiran i neravan, sa oštećenjima u vidu udarnih rupa širine 4,10 metara. Pre dela puta na kome se dogodila saobraćajna nesreća nalazila se krivina ulevo, a sa desne strane u nastavku zemljane bankine je zemljana obala, nasip visine 2 metra. Do saobraćajne nesreće došlo je tako što je sada pok. EE upravljajući putničkim motornim vozilom marke „...“ u zoni saobraćajne nezgode izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa kolovoza uz levu ivicu kolovoza i pri brzini od 74,9km/čas nastavio da se kreće obalom tako što se vozilo penjalo uz zemljanu obalu do njene visine, kada je došlo do prevrtanja vozila na desni bok i delimične rotacije zadnjeg dela vozila u smeru suprotnom kazaljke na satu. Kada se vozilo „...“ našlo na vrhu obale na visini od 2,4 metra izgubilo je kontakt sa zemljištem obale i usled nagiba obale došlo do promene pravca i nekontrolisanog kretanja vozila koje prevrtanjem biva usmereno prednjim krajem ka kolovozu. Tokom nekontrolisanog kretanja sa rotiranjem putničkog vozila „...“ sada pok. EE ispada iz vozila na kolovoz jer kritičnom prilikom nije koristio sigurnosni pojas u toku vožnje koji bi ga nakon prevrtanja zadržao u unutrašnjosti vozila, čime je stvorio opasnu i iznenadnu prepreku na kolovozu za ostale učesnike u saobraćaju a naročito za putničko vozilo „...“ koje se kretalo iza „...“ kojim je upravljao tuženi DD. Ovo vozilo se tom prilikom kretalo iza „...“ i kada je pristiglo na položaj pravca rotiranja prednjeg kraja vozila „...“ došlo je do kontakta prednjeg desnog dela „...“ u predelu prednjeg desnog blatobrana i prednjeg desnog točka sa levim stubom vetrobrana vozila „...“, a potom i sa levim prednjim vratima ovog vozila. Nakon kontakta putničko vozilo „...“ je nastavilo da se kreće kolovozom i tada je došlo do gaženja tela EE. Oba vozača DD i EE su bili maloletni, nisu bili osposobljeni za upravljanje motornim vozilom niti su imali položen vozački ispit. Pok. EE je upravljao putničkim motornim vozilom marke „...“ a nije bio vezan sigurnosnim pojasom. DD se nije pridržavao propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaj jer suprotno članu 82. ZOBS-a nije držao dovoljno rastojanje od drugog vozila koje se nalazilo ispred njega i kojim je upravljao pok. EE, zbog čega mu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora.

Kompanija „Dunav osiguranje“ je tužiocu AA na ime nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti sina vansudski (pre podnošenja ove tužbe) isplatila 428.750,00 dinara, na ime troškova podizanja spomenika 28.300,00 dinara, na ime troškova sahrane i podušja 25.000,00 dinara, ukupno 482.050,00 dinara; tužilji BB na ime nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti sina 428.750,00 dinara, na ime troškova podizanja spomenika 28.300,00 dinara, na ime troškova sahrane i podušja 25.000,00 dinara, ukupno 482.050,00 dinara, tužilji VV na ime duševnih bolova zbog smrti brata 183.750,00 dinara. Ovi iznosi predstavljaju 50% od utvrđenih iznosa za naknadu svake napred pojedinačno navedene i materijalne i nematerijalne štete jer je tužena smatrala da je pokojni EE svojom vožnjom doprineo nastanku štete i nastupanju posledice najmanje 50%. Prema tada maloletnom DD vođen je postupak pred Višim sudom u Kruševcu u kome mu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ.

Prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajno-tehničke struke koje je sprovedeno radi utvrđivanja postojanja doprinosa sa pok. EE saobraćajnoj nezgodi i posledicama koje su iz nje proistekle, utvrđeno je da vozač „...“ sada pok. EE nije bio osposobljen za upravljanje motornim vozilom, da se kretao na putu nebezbednom i velikom brzinom od 74,9km/čas ne obraćajući pažnju na uslove na kolovozu u krivini u kojoj bi po idealnim uslovima vozio bezbedno i na komforan način mogao da prođe bez zanošenja brzinom manjom od 47,8km/čas pri čemu nije koristio sigurnosni pojas u toku vožnje, a da jeste nakon prevrtanja bi se zadržao u unutrašnjosti vozila. Usled ovog propusta ispao je iz vozila na kolovoz i stvorio opasnu i iznenadnu prepreku na kolovozu za ostale učesnike u saobraćaju naročito za vozilo koje se kretalo iza njega. Prema nalazu i mišljenju ovog veštaka nije došlo do kontakta između vozila marke „...“ i marke „...“ pre prevrtanja vozila „...“ kojim je upravljao pok. EE. Ovakav kontakt nije konstatovan ni prethodnim veštačenjem koje je sprovedeno u krivičnom postupku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, posebno ceneći nalaz i mišljenje veštaka, nižestepeni sudovi su zaključili da do tragičnog ishoda ove saobraćajne nesreće ne bi došlo da je sada pok. EE u svom vozilu kritičnom prilikom bio vezan sigurnosnim pojasom jer u slučaju prevrtanja vozila ne bi ispao iz njega i ne bi se našao na kolovozu. Uzimajući u obzir ponašanje sada pok. EE nižestepeni sudovi su pravilno na osnovu člana 178. stav 2, člana 192. stav 1. u vezi člana 205. ZOO zaključili da je njegov doprinos u nastanku nezgode 50%. Visinu naknade štete pravilno su odmerili na osnovu kriterijuma iz čl. 200. i 201. ZOO.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

I po oceni revizijskog suda konkretna situacija kada maloletna lica bez znanja roditelja uzmu i voze automobile, pri čemu nisu osposobljeni za vožnju na njima, nemaju položen vozački ispit i voze neprilagođenom brzinom ukazuje na podjednak doprinos svakog od učesnika u nezgodi koja se dogodila (od po 50%). Imajući u vidu da je i u krivičnom postupku koji vođen protiv ovde okrivljenog DD i u ovom parničnom postupku utvrđeno da nije došlo do kontakta između dva vozila već da je sada pok. EE zbog neprilagođene vožnje u saobraćaju doveo sebe u opasnu situaciju tako što je prouzrokovao prevrtanje sopstvenog vozila u kome nije bio vezan sigurnostim pojasom, a da jeste, ne bi ispao na ulicu i ne bi samim tim stvorio iznenadnu i opasnu prepreku za ovde tuženog DD koji ga je kritičnom prilikom pregazio, to nisu osnovani revizijski navodi o većem doprinosu DD u nastanku štete.

Odmeravajući visinu naknade nematerijalne štete koju su tužioci pretrpeli na osnovu kriterijuma propisanih čl. 200. i 201. ZOO nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da bi tužiocima u vreme vansudske isplate pripala naknada za duševne bolove zbog smrti bliskog lica u visini od 857.500,00 dinara i sestri 367.500,00 dinara, pa su imajući u vidu doprinos poginulog u nastanku saobraćajne nezgode, i isplaćene iznose od strane Kompanije „Dunav osiguranje“ (umanjene za 50% doprinosa poginulog) zaključili da su isplaćenim iznosima tužioci namireni po osnovu nematerijalne štete, kao i po osnovu materijalne štete na ime troškova sahrane i davanja podušja u istom srazmernom udelu.

Pravilno je odbijen tužbeni zahtev za izmaklu korist. Primena člana 194. ZOO odnosi se na pravo lica koje je poginuli izdržavao. U ovom slučaju, u trenutku saobraćajne nesreće, sada pok. EE je bio maloletan i kao takav izdržavano lice, pa njegovo eventualno buduće privređivanje ne može predstavljati izgubljenu dobit za tužioca u smislu navedene zakonske odredbe. Pored toga, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, primena instituta izgubljene koristi za porodicu nije moguća u situaciji kada se pod izgubljenom korišću podrazumeva budući neizvestan rad preminulog člana porodice, odnosno člana domaćinstva, posebno kada je neizvesno to da bi po redovnom toku stvari pok. EE ostvario tu korist za tužioca. S tim u vezi nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o ovom delu tužbenog zahteva.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić