U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe D. Protić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 860/2016 od 12.07.2018. godine, u sednici održanoj 13.02.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 860/2016 od 12.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5799/15 od 29.10.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati iznos od 4.927.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2008. godine do isplate, a sve u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 144.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 860/2016 od 12.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Kako je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao ispunjenost uslova za primenu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člna 506. stav 2. istog Zakona, pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud cenio sve žalbene navode od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 22.03.2005. godine podneo nadležnom organu tuženog prijavu za izdavanje dozvole za obavljanje auto-taksi prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda. Rešenjem Sekretarijata za privredu Gradske uprave Grada Beograda od 25.09.2005. godine utvrđeno je da tužilac ne ispunjava uslove propisane Odlukom o auto-taksi prevozu, a koji se odnose na postojanje slobodnog mesta za taksi vozače predviđenog godišnjim Planom potreba, zbog čega je tužilac rangiran na listi čekanja i nije mu data saglasnost za obavljanje delatnosti auto-taksi prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda. Rešenjem Gradske uprave Grada Beograda br. .. napred navedeno rešenje po žalbi tužioca je poništeno i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, a rešenjem Sekretarijata za privredu od 08.02.2007. godine odbijena je prijava tužioca zbog neispunjenog uslova iz člana 8. stav 1. tačka 8. Odluke o auto-taksi prevozu („Službeni list Grada Beograda , br. 29/05), odnosno što ne postoji slobodno mesto za taksi vozilo predviđeno Programom potreba za taksi prevozom za 2007. godinu. Rešenjem Gradskog veća Grada Beograda od 27.12.2007. godine poništeno je rešenje Sekretarijata za privredu od 08.02.2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. Tužiocu je rešenjem Sekretarijata za privredu Gradske uprave Grada Beograda od 12.03.2008. godine data saglasnost za obavljanje auto-taksi prevoza kao samostalnom preduzetniku. Od dana podnošenja zahteva za obavljanje ove delatnosti 22.03.2005. godine do 12.03.2008. godine tužilac nije bio u radnom odnosu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema nepravilnog i nezakonitog rada iz člana 172. ZOO, kao osnova za naknadu štete.

Naime, u vreme podnošenja zahteva tužioca za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti auto-taksi prevoza 22.03.2005. godine, bila je na snazi Odluka o auto-taksi prevozu („Sl. list Grada Beograda“, br. 12/02, 5/03, 14/04), kojom su, članom 6, propisani uslovi za dobijanje saglasnosti za obavljanje auto- taksi delatnosti, a stavom 1. tačka 7. ovog člana, kao jedan od uslova, predviđeno je i da postoji slobodno mesto za taksi vozilo prema Godišnjem planu potreba. Odlukom Ustavnog suda U br. 53/04 od 29.09.2005. godine (objavljenom u „Sl. glasniku RS“ od 21.10.2005. godine), utvrđeno je da je ova Odluka tuženog neustavna i nezakonita. Međutim, već 25.10.2005. godine, u „Sl. glasniku RS“, br. 91/05. godine, objavljen je Zakon o izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, kojim je izmenjena odredba člana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, tako što je brisan stav 4. ovog člana o zabrani ograničavanja broja auto-taksi prevoznika, nakon čega je tuženi novom Odlukom o auto-taksi prevozu ponovo predvideo ograničenje broja auto-taksi prevoznika na teritoriji Grada Beograda. Ova odluka tuženog objavljena je u „Sl. listu Grada Beograda“, br. 29/05. Prelaznim odredbama iz člana 43. Odluke propisano je da će se postupci po prijavi za upis u registar za obavljanje taksi prevoza koji su započeti, a po kojima nije doneto rešenje do početka primene ovog propisa, nastaviti po odredbama ove odluke. Primenom člana 48. ove odluke, ona je stupila na snagu 28.12.2005. godine. Njena zakonitost i ustavnost nije osporavana pred Ustavnim sudom.

Iz navedenog proizlazi da zabrana ograničavanja broja auto-taksi prevoznika nije važila samo u periodu od 21.10.2005. godine (objavljivanje odluke Ustavnog suda) do 28.12.2005. godine – kada je stupila na snagu nova Odluka o auto-taksi prevozu, kojom je ovo ograničenje ponovo uvedeno. Imajući u vidu izneto, rešenje od 08.02.2007. godine doneto je u skladu sa odredbama nove Odluke tuženog („Sl. list Grada Beograda“, br. 29/05), koja nije bila predmet ocene Ustavnog suda, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su organi tuženog prilikom donošenja navedenog rešenja postupili u skladu sa propisima važećim u vreme njegovog donošenja, zbog čega u radnjama organa tuženog nema nepravilnog, odnosno nezakonitog postupanja, pa nema ni nepravilnog i nezakonitog rada iz člana 172. ZOO, kao osnova za naknadu štete.

Vrhovni kasaciioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da su prilikom donošenja pobijane odluke pogrešno primenjene odredbe o pravnom dejstvu odluke Ustavnog suda i nemogućnosti retroaktivne primene propisa koje je primenio tuženi prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca. Naime, kada Ustavni sud utvrdi da propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom ili sa zakonom, taj propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Sl. glasniku RS“, kako je to propisano članom 51. st. 1. i 2. tada važećeg Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka („Sl. glasnik RS“, br. 32/91, 67/93, 101/05), a primenom člana 56. stav 2. istog Zakona, oni se neće ni primenjivati od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizlazi da su ti propisi i drugi opšti akti nesaglasni Ustavu ili zakonu.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da su organi tuženog odlučujući o zahtevu tužioca mogli primeniti samo propise koji su bili na snazi u vreme donošenja odluka, što znači da su i prilikom donošenja drugostepenog rešenja mogli primeniti samo novu Odluku o auto- taksi prevozu, koja je stupila na snagu 28.12.2005. godine, a koja nije bila predmet ocene Ustavnog suda, pa su neosnovani navodi revizije da su organi tuženog odlučujući o prijavi tužioca primenili odredbe Odluke tuženog koje nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić