Protiv presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući u stavu prvom izreke kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu PIO. S obzirom da je tužilja uspela u sporu obavezao je tuženu da joj naknadi troškove postupka od 33.800,00 dinara primenom članova 153. i 154. ZPP, a koji se odnose se na troškove koje je imala za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata i to: na ime sastava tužbe od 6.000,00 dinara, na ime pristupa na dva održana ročišta od po 7.500,00 dinara prema važećoj AT, na ime naknade za veštačenje od 3.000,00 dinara, kao i na ime troškova sudske takse za tužbu i odluku od po 1.900,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, obrazlažući odluku da je tužilja samo neznatnim iznosom uspela u sporu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda. Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove postupka koji su bili potrebni za vođenje parnice, u iznosima koji prema vrednosti predmeta spora tužilji pripadaju primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a u okviru granica postavljenog zahteva u smislu člana 3. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 21.500,00 dinara i koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) i troškove sudskih taksi na reviziju od 3.800,00 dinara i odluku po reviziji od po 5.700,00 dinara, prema Tarifnom broju 1. i 2. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić