Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Kocić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Nišu, koje zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 96/19 od 19.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 16.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 96/19 od 19.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 96/19 od 19.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu Prr1 17/19 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos nenaplaćenog potraživanja u postupku St br. 70/2011, koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu, u iznosu od 3.296.674,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2019. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gžrr 96/19 od 19.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz svih razloga pripisanih tom zakonskom odredbom.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je propisano da za naknadu imovinske štete postoji objektivna odgovornost Republike Srbije ako je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koji njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. U suštini, radi se o rešenju konkretnog činjeničnog i pravnog pitanja. Pritom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno o istoj ili sličnoj činjeničnoj pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade materijalne štete podneta je 12.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 3.296.674,16 dinara. Imajući u vidu da se radi o sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić