Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 179/2021 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i drugotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja, donetog u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju (sa neblagovremenom dopunom od 14.03.2023. godine), zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi Javno preduzeće „Infrastruktura“ Šabac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 - dr. zakon), za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite te razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, radi tumačenja odredbi materijalnog prava relevantnih za primenu pravila o ništavosti ugovora, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti ugovora o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini po tržišnoj ceni, zasnovan na navodima da je protivan odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer je predmet ugovora prenos svojine na nepokretnosti koja je oduzeta bivšem vlasniku, čiji su tužioci zakonski naslednici i koji su u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine podneli prijavu, a zatim i zahtev za vraćanje oduzete imovine Agenciji za restituciju. Po stanovištu prvostepenog suda ne postoji pravni interes tužilaca za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da parcela koja je predmet ugovora sa aneksom nije bila upisana kao svojina lica čiji su tužioci zakonski naslednici, zbog čega je tužba odbačena primenom članova 109. Zakona o obligacionim odnosima i člana 194. ZPP. Po stanovištu drugostepenog suda ne postoji pravni interes tužilaca za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora sa aneksom, jer čak i da je zemljište oduzeto od njihovog pravnog prethodnika, tužioci nisu učinili verovatnim da se predmetno zemljište može vratiti u naturi budući da se radi o parceli koja predstavlja neizgrađeno građevinsko zemljište predviđeno za izgradnju poslovnog objekta koje po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ne podleže vraćanju u naturi (član 22. stav 4.) i koje je otuđeno ugovorom 01.06.2011. godine, pre stupanja na snagu tog Zakona (06.10.2011. godine), kada nije postojala zabrana otuđenja.

Po oceni Vrhovnog suda, izneto stanovište nižestepenih sudova o nepostojanju pravnog interesa za podnošenje tužbe u ovoj parnici zasnovano je na pogrešenoj primeni materijalnog prava.

Po članu 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014, 88/2015 - Odluka Ustavnog suda, 95/2018, 153/2020) od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine ("Službeni glasnik RS", broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje. Zabrana otuđenja i opterećenja imovine iz stava 1. ovog člana u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje prestaje po isteku roka za podnošenje zahteva. Vraćena imovina je u slobodnom prometu, a Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima pravo preče kupovine prilikom prvog otuđenja. Akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama ovog člana je ništav.

Po odredbi člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima i javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo. Na ništavost se po odredbi člana 109. tog zakona pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice, a pravo na isticanje ništavosti se ne gasi po članu 110. (neograničeno isticanje ništavosti).

Imajući u vidu navedene odredbe materijalnog prava, zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora zasniva se na odredbi člana 109. ZOO, jer se pravna promena može izdejstvovati samo odlukom suda i pravni interes se pretpostavlja, a na ništavost se može pozivati svako zainteresovano lice (aktivna legitimacija) što znači da se tužba za utvrđenje ništavosti ugovora ne može odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa na osnovu ovlašćenja iz člana 194. ZPP. Osim toga, pravni interes za vođenje postupka i aktivna legitimacija su različite kategorije, pa je posledica nepostojanja pravnog interesa odbačaj tužbe, dok nedostatak aktivne ili pasivne legitimacije podrazumeva meritorno odlučivanje o tužbenom zahtevu. Zato utvrđene činjenice o (ne)postojanju aktivne legitimacije tužilaca ne predstavljaju procesnu smetnju za vođenje parnice, već su osnov za meritorno odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva. Takođe i dodatna argumentacija drugostepenog suda, da i u slučaju da je predmetno zemljište oduzeto od pravnog prethodnika tužilaca, oni nisu učinili verovatnim da se predmetno zemljište može vratiti u naturi, kao i da je otuđeno pre stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kada nije postojala zabrana otuđenja, ne vodi zaključku o nepostojanju pravnog interesa za podnošenje tužbe, već meritornom odlučivanju o tužbenom zahtevu.

Imajući u vidu navedeno, nižestepeni sudovi se zbog pogrešnog pravnog stanovišta o nepostojanju pravnog interesa nisu upustili u suštinsku ocenu izvedenih dokaza, što je imalo za posledicu da u postupku nisu utvrđene sve bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić