Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge povrede odredaba parničnog postupka se revizijom ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je upisana kao vlasnik nepokretnosti na kat.parc. br. .../... i kat.parc. br. .../... upisane u LN ... k.o. ... (koje su nastale preparcelacijom nekadašnje parcele br. .../...) i na parc.br. .../... upisane u LN ... k.o. ... . Utvrđeno je da je pokojni suprug tužilje prodavao parcele, ali da kupci nisu imali udeo na parceli koja je bila predviđena za put, niti su plaćali višu cenu na ime obezbeđenog prilaznog puta, kao i da nije otuđio delove kat.parc. br. .../... (novi broj .../... i .../...) i kat.parc. br. .../... k.o. ... . Prema Planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 27/15 i 14/17) kat.parc. br. .../... (novi broj .../... i .../...) i kat.parc. br. .../... k.o. ... predstavlja javno građevinsko zemljište, parcelu izdvojenu za javnu saobraćajnu površinu, regulaciju ulice ... u ... i predstavlja saobraćajnu površinu. Navedena ulica opremljena je uličnim instalacijama vodovoda i kanalizacije, uličnim elektroenergetskim i gasnim instalacijama, kao i mrežom elektronskih komunikacija i javnom rasvetom, koje radove su izvela javna preduzeća, a predmetne nepokretnosti održava JKP “Put” Novi Sad. Predmetne nepokretnosti predstavljaju deo saobraćajne mreže naseljenog mesta Veternik i koriste se za opštu upotrebu. Prema nalazu i mišljenju veštaka tržišna vrednost spornog zemljišta iznosi 8.000 dinara po m2, a prema obaveštenju Poreske uprave Filijale Novi Sad II tržišna vrednost parcele je 7.162,39 dinara po m2. Upravni postupak eksproprijacije za predmetne parcele nije vođen, nije doneta odluka o oduzimanju zemljišta niti o određivanju naknade za oduzeto zemljište, a tužilji i njenom pravnom prethodniku nije isplaćena naknada za faktički oduzeto zemljište.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali tuženog da tužilji isplati novčanu naknadu zbog izvršenu faktičku eksproprijaciju zemljišta.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije između ostalog propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014) koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 27/15), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr). Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 88/2013, 105/2014) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi itd.), a stavom 7. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kat.parc. br. .../... i .../... upisane u LN ... k.o. ... i kat.parc. br. .../... upisana u LN ... k.o. ... na kojima je tužilja vlasnik, urbanističkim planom je predviđeno za javnu i saobraćajnu površinu i planirano je za regulaciju ulice ... u naselju ... . U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku, odnosno da ga izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da za to isplati odgovarajuću naknadu.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. tačka 12. Zakona o javnim putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da, kada je zemljište privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilja kao vlasnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Naime, na ovakav način tužilji je povređeno pravo na imovinu, pa tužilja shodno citiranim propisima ima pravo na naknadu za oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog da isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno u izreci presude.

Neosnovani su navodi revizije da tuženi ni jednom pravnom ili faktičkom radnjom nije deposedirao tužilju, već da je to učinio pravni prethodnik tužilje prodajom parcela. Pošto je nesumnjivo utvrđeno da pokojni suprug tužilje nije otuđio delove parcele .../... (novi broj .../... i .../...) i broj .../... k.o. ..., te da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Imajući izloženo u vidu, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava – odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, dosudili naknadu za faktički oduzeto zemljište u visini njegove tržišne vrednosti. Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić