Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1637/19 od 11.07.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi da je ništav obračun neovlašćeno utrošene električne energije za njegovu nepokretnost od 29.12.2014. godine, da je potraživanje tuženog prema obračunu neovlašćeno utrošene električne energije od 29.12.2014. godine za period od 23.12.2013. godine do 23.12.2014. godine zastarelo, da se obaveže tuženi da izvrši uspostavu isporuke električne energije za njegovu nepokretnost i da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu štete zbog izgubljene dobiti za period od 01.04.2015. godine do 05.11.2018. godine, zbog nemogućnosti izdavanja nepokretnosti u zakup. O ovim zathevima tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava Zakona o energetici, Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“, br.63/2013 i 91/2018) i Zakona o obligacionim odnosima, pri tome imajući u vidu da je tužilac vlasnik predmetne nepokretnosti i da je bio registrovan kao korisnik električne energije za tu nepokretnost kod tuženog, a odluke nižestepenih sudova su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.12.2015. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 500.480,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu i da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sdu utvrdio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić