U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženih JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ... i Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja M. Vlček, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 22/19 od 19.08.2019. godine, u sednici održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 22/19 od 19.08.2019. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P-1/2018 od 13.09.2018. godine u stavu prvom i petom izreke.

UKIDAJU SE, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 22/19 od 19.08.2019. godine u delu stava prvog izreke u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem i šestom izreke i presuda Višeg suda u Kragujevcu P-1/2018 od 13.09.2018. godine u stavu trećem i šestom izreke i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBACUJE SE, kao neblagovremena revizija tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 22/19 od 19.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P-1/2018 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime nematerijalne štete: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 1.000.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha 800.000,00 dinara; na ime duševnih bolova usled 100% umanjenja životne aktivnosti 2.400.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti 500.000,00 dinara, sa kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplate: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 2.000.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 2.200.000,00 dinara; na ime duševnih bolova usled 100% umanjenja životne aktivnosti 600.000,00 dinara i na ime naruženosti 1.500.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime dospele materijalne štete u vidu troškova: nabavke medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, koje ne pokriva socijalno osiguranje tužioca u periodu od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine iznos od 472.094,80 dinara; uvećane tuđe nege i pomoći u periodu od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine 3.350.686,01 dinar; troškove angažovanja fizioterapeuta u periodu od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine iznos od 5.735.951,82 dinara; nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu u period od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine iznos od 405.000,00 dinara; banjskog lečenja i oporavka u periodu od 07.06.2011. godine zaključeno sa 20.02.2018. godine iznos od 3.436.850,14 dinara, sa kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za razliku potraživanog do dosuđenog iznosa za nabavku putničkog automobila prilagođenog invalidnom licu iznos od 1.471.431,60 dinara. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime dospele materijalne štete u vidu izgubljene zarade iznos od 2.693.362,34 dinara za period od 07.06.2011. godine, zaključeno sa 28.02.2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2018. godine do isplate. Stavom šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezna je tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime rentre kao naknade buduće štete počev od 01.03.2018. godine u kapitalisanom iznosu za sledeće vidove: nabavke medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, koje ne pokriva socijalno osiguranje tužioca iznos od 543.994,56 dinara; uvećane tuđe nege i pomoći 4.547.065,67 dinara; troškova angažovanja fizioterapeuta 9.791.902,10 dinara; nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu 691.379,65 dinara; banjskog lečenja i oporavka 5.657.543,43 dinara i na ime izgubljene zarade 5.696.292,58 dinara, sa kamatom od presuđenja pa do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plate 937.550,75 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 22/19 od 19.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke iste presude i spisi predmeta u ukinutom delu vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 80/20) i utvrdio da je revizija tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd delimično neosnovana, delimično osnovana, dok je revizija tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd neblagovremena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i JP „Elektrosrbija“ DOO Kraljevo su 03.04.2007. godine zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme, kojim je ugovoreno da će tužilac obavljati poslove elektromonter 1 za održavanje NN „Elektrodistribucija“ ..., Sektor za održavanje, Služba za održavanje elektroenergetskih objekata, Odeljenje za održavanje niskog napona. Prema izveštajima o periodičnim lekarskim pregledima (12.03.2007. godine i od 12.02.2009. godine) kod tužioca ne postoji profesionalno oboljenje, niti bilo kakvo patološko stanje, kao i da je tužilac sposoban za rad, za radno mesto elektromonter 1 odnosno da ne postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad. Tužilac je bio upoznat sa formularom za procenu rizika sa merama za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika, u kome se nalaze podaci za radno mesto elektromonter 1 za održavanje niskog napona, o tome koji su tehnološki radni procesi, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu, kakva je organizacija rada, kakva je procena rizika na radnom mestu, zaključak, kao i utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenja i sprečavanja rizika. Tužilac je 07.10.2009. godine, obavljajući svoje radne zadatke u okviru opisa poslova, usled strujnog udara zadobio teške telesne povrede sa trajnim posledicama u vidu potpunog gubitka radne i životne aktivnosti. Do povređivanja tužioca došlo je prilikom ugradnje nosača na banderama na razvlačenju novog kabla u ul. ... u ..., kojom prilikom je tužilac zadobio tešku telesnu povredu usled izlaganja bodovima za prenos električne energije. Tom prilikom tužilac je imao zaštitne cipele, zaštitne pantalone, dok je šlem bio pored njega u korpi, jer je bila velika vrućina, s tim što bi tužilac zadobio povrede i da je nosio šlem. Kritičnom prilikom na licu mesta postojalo je samo kratko spajanje, ali ne i uzemljenje, odnosno na pluksevima, koji se koriste za uzemljenje za kratko spajanje postojalo je četiri ručke, a nedostajala je peta, koja se odnosila na uličnu rasvetu, u vezi čega je rukovodilac prethodno bio dužan da obavesti radnike, što u konkretnoj situaciji nije učinjeno. Povodom ovog događaja pred Osnovnim sudom u Kragujevcu vođen je krivični postupak protiv okrivljenog lica BB, koji je obustavljen usled smrti okrivljenog.

Po pretrpljenom strujnom udaru tužilac je pao u komu, reanimiran je i lečen u Urgentnom centru, Centru za neurologiju, Klinici za neurohirurgiju, VMA, Klinici za urgentnu, internu medicinu i Klinici za neurologiju. Tužilac je tek sa prvim otpustom sa lečenja, 13.09.2010. godine bio svestan svog zdravstvenog stanja i posledica povrede. Nakon toga, tužilac je boravio u RC ... u ..., zatim u RC ... i u Specijalnoj hirurškoj bolnici „VV“ u ..., radi sprovođenja rehabilitacionih tretmana. Tužilac je zadobio teške telesne povrede u smislu politraume usled strujnog udara sa prelomom prvog grudnog pršljena, nagnječenjima u predelu tela, edemom mozga koji je u kasnijem toku lečenja doveo do dekortikacije. Od trenutka dolaska svesti u bolnici, pa u narednih 10 dana tužilac je trpeo bolove jakog inteziteta, uključujući i bolove koje je trpeo zbog prisutnih ulceracija odnosno dekubitisa u predelu pete i trtične regije, kao i u toku izvođenja fizikalne terapije. Posle tog perioda i nakon sanacije dekubitusa bolovi su prešli u bolove srednjeg inteziteta koji su trajali narednih 90 dana. Bolove srednjeg inteziteta trpi i danas, svakodnevno u trenutku izvođenja fizikalne terapije i takvi bolovi traju oko sat vremena u trenutku izvođenja fizikalne terapije, pri čemu se ne može isključiti, u zavisnosti od izvođenja fizikalne terapije, da bolovi u pojedinim trenucima prelaze u bolove jakog inteziteta ali u trajanju ne više od 30 minuta. Bolovi slabog inteziteta su stalni i u zavisnosti od promene položaja tela menjaju svoj lokalitet. Tužilac je doživljavao i trpeo strah, kao posledicu teških telesnih povreda opasnih po život i mukotrpnog, dugotrajnog i neizvesnog lečenja i postepenog oporavka i isti godinama značajno remeti njegovu psihičku i emocionalnu ravnotežu, što je prisutno do današnjeg dana i pratiće ga u budućem periodu. Nakon što je postao svestan svog stanja trpeo je strah srednjeg inteziteta koji ga je pratio danima. Povremeno je trpeo strah jakog inteziteta kada mu se stanje pogoršava, a tegobe i bolovi jačaju tokom sprovođenja fizikalne terapije i procedura. Ovo stanje straha postojalo je do polovine 2011. godine, odnosno oko 10 meseci. U narednom periodu pa do danas tužilac doživljava i trpi strah slabog inteziteta koji se povremeno pojačava do straha srednjeg inteziteta. Tužilac je potpuno nesposoban za samostalan život i potpuno je zavistan od nege i pomoći drugih. Umanjenje životne aktivnosti kod tužioca je 100% i to kod njega izaziva duševne bolove i psihičke patnje jakog stepena zbog nespokojstva, nesigurnosti i stalne zavisnosti od drugih i to će ga pratiti doživotno. Kod tužioca prisutna je naruženost teškog stepena, koja srazmerno tome izaziva značajne duševne bolove i psihičke patnje u svakodnevnim socijalnim relacijama i to će ga pratiti doživotno. Kod tužioca usled zadobijenih povreda nastalih kritičnom prilikom postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno tužilac nije sposoban za bilo kakav posao i postoji trajna potreba za tuđom negom i pomoći, zato što su povrede trajnog karaktera. Povrede kod tužioca nastupile bi i da je tužilac nosio kao zaštitu šlem. Tužilac je korisnik naknade za tuđu negu i pomoć počev od 07.06.2011. godine.

Nižestepeni sudovi su na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast utvrdili visinu naknade na ime nabavke medicinskih pomagala – longeta i specijalnih kolica, koja ne pokriva socijalno osiguranje tužioca, uvećane tuđe nege i pomoći, troškova angažovanja fizioterapeuta, nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i banjskog lečenja u periodu od 07.06.2011. godine, zaključno sa 28.02.2018. godine, a od 28.02.2018. godine do navršenih 70 godina tužioca novčanu rentu na ime napred navedenih trajno povećanih potrebama, sve u iznosima bliže navedenim i izreci prvostepene presude. Visina izgubljene zarade tužioca za period od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine utvrđena je u visini od 2.693.362,34 dinara, a izgubljena zarada tužioca odnosno renta za period od 01.03.2018. godine do navršenih 65 godina u visini od 5.696.292,58 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 164. Zakona o radu, u vezi člana 154, 173, 174, 177. i 195. Zakona o obligacionim odnosima i utvrdili da postoji osnov odgovornosti tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ DOO Beograd za štetu koju je tužilac pretpreo i da je osnovan zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete i izgubljene zarade. Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se osporava osnov odgovornosti ovog tuženog i odluka o zahtevu za naknadu nematerijalne štete i izgubljene zarade.

Prema članu 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 54/09), ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu i u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Iz navedenog sledi da poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom, po opštim načelima odgovornosti, a osnov za naknadu štete zbog povrede prava zaposlenog je pretpostavljena krivica poslodavca. Uslovi odgovornosti su da je zaposleni pretrpeo štetu, da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom i da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca.

Članom 173. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, a članom 174. istog zakona da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Prema propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da rad organizuje i mere zaštite o radu sprovede tako da zaposleni uz normalnu pažnju može da obavlja rad bez opasnosti po svoj život i zdravlje. Propuštanje ove dužnosti povlači odgovornost poslodavca za štetu koja zaposlenom usled toga nastane. Navedenoj obavezi odgovara pravo zaposlenog na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.

Do povređivanja tužioca došlo je prilikom ugradnje nosača na banderama na razvlačenju novog kabla, kojom prilikom je tužilac zadobio teške telesne povrede usled izlaganja bodovima za prenos električne energije. Kritičnom prilikom na licu mesta postojalo je samo kratko spajanje ali ne i uzemljenje, odnosno na pluksevima koji se koriste za uzemljenje za kratko spajanje je postojalo četiri ručke, a nedostajala je peta koja se odnosila na uličnu rasvetu, što je rukovodilac bio dužan da obavesti radnike, a što je u ovom slučaju izostalo. Tužilac je bio stručno osposobljen za poslove koje je obavljao i za bezbedan i zdrav rad, bila su mu izdata lična zaštitna sredstva i prošao je periodične lekarske preglede, a kritičnom prilikom imao je na sebi zaštitne cipele, zaštitne pantalone, dok je šlem bio pored njega u korpi, jer je bila velika vrućina, s tim što bi u svakom slučaju povrede nastupile i da je tužilac nosio šlem. Iz navedenog sledi objektivna odgovornost tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd (bez obzira na krivicu) za štetu koju je tužilac pretpreo. Pri tom, tuženi Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd nije dokazao da su u smislu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima ispunjeni uslovi za potpuno ili delimično oslobađanje od odgovornosti, jer je rukovodilac bio dužan da obavesti radnike da li je sa zaštitnom opremom i sredstvima sve u redu, što je u ovom slučaju izostalo.

Kod utvrđenog da je kod tužioca usled povređivanja došlo do umanjenja životne aktivnosti od 100%, da je tužilac u dužem vremenskom periodu trpeo fizičke bolove i strah, da bolove i strah trpi i danas i da će ih trpeti u buduće i da je kod tužioca prisutna naruženost teškog stepena, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno nižestepeni sudovi utvrdili visinu naknade na ime traženih vidova nematerijalne štete i pravilno odlučili kada su tužiocu usled pretrpljene povrede dosudili naknadu nematerijalne štete u visini od 1.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 800.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, 500.000,00 dinara na ime naruženosti i 2.400.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti od 100%. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete po navedenim vidovima, nižestepeni sudovi su vodili računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 232. ZPP. Stoga su neosnovani navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete.

Suprotno navodima revizije, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi, kada su obavezali tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd da tužiocu na ime izgubljene zarade za period od 07.06.2011. godine zaključno sa 28.02.2018. godine plati 2.693.362,34 dinara sa kamatom, pravilnom primenom člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužilac zbog potpune nesposobnosti za rad pretrpeo štetu u vidu izgubljene zarade za navedeni period.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete na ime nabavke medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, koje ne pokriva socijalno osiguranje tužioca, uvećane tuđe nege i pomoći, troškova angažovanja fizioterapeuta, nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i banjskog lečenja, kao i novčane rente na ime trajno povećanih potreba i zbog izgubljene zarade, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbe iz člana 188. i 195. Zakona o obligacionim odnosima, sa kojih razloga činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Članom 188. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje, po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme, stavom 2. da novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo, stavom 3. da poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano, stavom 4. da ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata, stavom 5. da iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

Članom 195. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je nadoknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove, s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja, a stavom 2. da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

U skladu sa članom 195. stavom 2. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice je dužno plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za štetu, ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno povećane. Naknada ove materijalne štete određuje se po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme i plaća se mesečno unapred ako sud ne odredi šta drugo. Međutim, povređeni ima pravo da zahteva da mu se na ime naknade ove materijalne štete isplati jedna ukupna svota, stim što je naknada ove štete isplatom jedne ukupne svote izuzetak i nastaje kada obveznik naknade, na zahtev povređenog nije dao potrebno obezbeđenje ili ako postoje drugi ozbiljni uzroci. S obzirom da je obaveza plaćanja novčane rente, kao naknade ovog vida štete u mesečnim iznosima koji se isplaćuju mesečno unapred pravilo, a isplata jedne ukupne svote izuzetak, to je na tužiocu obaveza da dokaže postojanje uslova da se umesto novčane rente dosudi ukupna svota. S obzirom da su nižestepeni sudovi obavezali tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd da solidarno sa prvotuženim tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade isplati jednu ukupnu svotu od 5.696.292,58 dinara, a da prethodno nisu utvrdili da li postoji jedan od ozbiljnih razloga koji bi opravdavali obavezivanje na isplatu jedne ukupne svote na ime naknade ove štete, to su nižestepene presude morale da budu ukinute u delu u kome je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu ukupnog iznosa na ime naknade izgubljene zarade zbog potpune nesposobnosti za rad u odnosu na tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd, kako bi prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrdio ispunjenost uslova za obavezivanjem ovog tuženog za plaćanje jedne ukupne svote na ime ovog vida štete.

Prema napred citiranoj odredbi člana 195. Zakona o obligacionim odnosima lice odgovorno za štetu dužno je da povređenom naknadi troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i da mu zbog trajno povećanih potreba plaća kao naknadu za tu štetu određenu novčanu rentu. Prema ovoj zakonskoj odredbi povređeni ima pravo na novčanu naknadu troškova za tuđu negu i pomoć kada je kod njega, kao posledica povređivanja, umanjena životna aktivnost tako da mu je potrebna tuđa nega i pomoć radi zadovoljavanja opštih životnih potreba (prilikom kretanja, oblačenja, uzimanja hrane i zadovoljavanja drugih svakodnevnih potreba). Za određivanje naknade po ovom osnovu nije dovoljno da se utvrdi da je povređenom licu bila neophodna tuđa nega i pomoć, već je potrebno utvrditi visinu stvarno nastalih troškova po ovom osnovu, jer se ova naknada utvrđuje prema visini nastalih i plaćenih izdataka potrebnih za obezbeđenje tuđe nege i pomoći, a od čega zavisi i visina novčane rente, kao naknade za ovu štetu. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je tužiocu neophodna tuđa nega i pomoć i da je tužilac ostvario pravo na tuđu negu i pomoć, međutim, kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde visinu stvarno nastalih troškova po ovom osnovu, to se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd u obavezi da tužiocu naknadi ovu vrstu štete, kao i da tužiocu isplati ukupan iznos umesto novčane rente, kao naknade za ovu štetu.

Tužilac bi imao pravo i na naknadu troškova na ime nabavke medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica koje ne pokriva socijalno osiguranje, troškova angažovanja fizioterapeuta, troškova nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zravstvenu negu i troškova banjskog lečenja i oporavka, ali za određivanje naknade po ovim osnovima nije dovoljno da se utvrdi da mu je sve to bilo neophodno, već je potrebno utvrditi visinu stvarno nastalih troškova po tim osnovima, jer se naknada po tim osnovima, kao i po prethodnom, utvrđuje prema visini nastalih i plaćenih izdataka potrebnih za obezbeđenje medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, troškova angažovanja fizioterapeuta, troškova nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i troškova banjskog lečenja i oporavka, a od toga zavisi i visina novčane rente, kao naknade za ove vidove štete. Naime, radi utvrđenja visine navedenih troškova prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, a da prethodno nije utvrdio visinu nastalih i plaćenih izdataka potrebnih za obezbeđenje medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, troškova angažovanja fizioterapeuta, troškova nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i troškova banjskog lečenja i oporavka koje je tužilac imao u vezi lečenja i rehabilitacije, jer se i ove naknade utvrđuju prema visini nastalih i plaćenih izdataka potrebnih za obezbeđenje ovih potreba tužioca, pa kako su nižestepeni sudovi propustili da utvrde visinu stvarno nastalih troškova po ovim osnovima, to se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd solidarno sa prvotuženim u obavezi da tužiocu plati naknadu za ove troškove, kao i da mu plati ukupnu sumu umesto novčane rente, kao naknadu za ove štete.

Osim navedenog, a u vezi naknade štete zbog trajno povećanih potreba tužioca koje se odnose na buduće troškove za tuđu negu i pomoć, troškova za obezbeđenje medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, troškova angažovanja fizioterapeuta, troškova nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i troškova banjskog lečenja i oporavka, nižestepeni sudovi su smatrali da tužilac ima pravo na novčanu rentu za ove vidove štete i obavezali su tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd da solidarno sa prvotuženim tužiocu umesto novčane rente isplate jednu ukupnu svotu (kapitalizovanu rentu). Članom 195. stavom 2. Zakona o obligacionim odnosima propisana je mogućnost naknade za tu štetu određivanjem novčane rente, međutim, umesto novčane rente tužiocu se može isplatiti jedna ukupna svota, kao i za izgubljenu zaradu, ali je potrebno da su ispunjeni i uslovi propisani članom 188. stavom 3, 4. i 5. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da obveznik naknade, na zahtev povređenog nije dao potrebno obezbeđenje ili ako postoje drugi ozbiljni uzroci, sa kojih razloga je na tužiocu obaveza da dokaže postojanje uslova da se umesto novčane rente dosudi ukupna svota. S obzirom da su nižestepeni sudovi obavezali tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd da tužiocu solidarno sa prvotuženim na ime naknade štete zbog trajno povećanih potreba isplati jednu ukupnu svotu, a da prethodno nisu utvrdili da li postoji jedan od ozbiljnih razloga koji bi opravdavali obavezivanje na isplatu jedne ukupne svote na ime naknade ove štete, to su nižestepene presude morale da budu ukinute u delu u kome je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu ukupnog iznosa na ime naknade štete zbog trajno povećanih potreba tužioca, koje se odnose na buduće troškove za tuđu negu i pomoć, troškove za obezbeđenje medicinskih pomagala – longete i specijalnih kolica, troškove angažovanja fizioterapeuta, troškove nabavke pomoćnih medicinskih sredstava i materijala za zdravstvenu negu i troškove banjskog lečenja i oporavka u odnosu na tuženog Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“DOO Beograd, kako bi prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrdio ispunjenost uslova za obavezivanjem ovog tuženog za plaćanje jedne ukupne svote na ime ovih vidova štete.

Sa napred navedenih razloga činjenično stanje od značaja za odluku o postavljenom zahtevu za naknadu materijalne štete se ne može smatrati potpuno i pravilno utvrđenim, osim za izgubljenu zaradu, a što je bilo od uticaja na pravilnu primenu materijalnog prava, zbog čega su nižestepene presude u delu odluke o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će razjasniti sve okolnosti od značaja za donošenje odluke o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete na koju je ukazano ovim rešenjem i pravilnom primenom materijalnog prava o ovim zahtevima tužioca doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. i 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom i drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd je izjavio reviziju.

Ispitujući blagovremenost izjavljene revizije na osnovu člana 413. u vezi člana 403. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija ovog tuženog nije blagovremena.

Članom 403. stav 1. ZPP, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

U ovom slučaju tuženom JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd presuda je dostavljena 09.09.2019. godine, dok je ovaj tuženi podneo reviziju 10.10.2019. godine, po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana, što reviziju čini neblagovremnom.

Kako je revizija tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd neblagovremna, Vrhovnik kasacioni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 403. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić