.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5346/2019
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene „BB BANKE” a.d. iz ..., koju zastupa punomoćnik Iva Jakšić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1572/19 od 11.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1572/19 od 11.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1572/19 od 11.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P br. 1746/18 od 19.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je ništava odredba Ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti uz korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije broj .. koji su 30.01.2007. godine zaključili tužena banka i tužilac propisana članom 8. stav 1. u delu koji glasi: „korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, plati banci naknadu u visini od 0,5% od iznosa odobrenog kredita, umanjenjenog za učešće iz člana 4. ovog ugovora, saglasno važećoj Tarifi naknada banke“. Obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 5.967,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.02.2007. godine pa do isplate. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 53.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.
Viši sud u Somboru je presudom Gž 1572/19 od 11.09.2019. godine žalbu tužene delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Somboru P br. 1746/18 od 19.04.2019. godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 50.300,00 dinara do dosuđenog iznosa od 53.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od izvršnosti pa do isplate, dok je u preostalom pobijanom usvajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena, a žalba tužene odbijena. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnost građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim radi se uglavnom o odlukama nižestepenih sudova koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužioca u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz članova 12, 15, i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu 09.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 5.967,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora od 5.967,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
