.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5355/2021
07.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz sela ..., opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Mile Petković, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Jevtović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti zaveštanja, poništaja zaveštanja i povrede nužnog dela, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3192/21 od 16.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3192/21 od 16.06.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3192/21 od 16.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3192/21 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tužilja izjavljena protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Mladenovcu P 938/19 od 10.02.2021. godine, kojim je usvojen drugi eventualni tužbeni zahtev, utvrđeno da je pismenim zaveštanjem pred svedocima zaveštaoca pok. GG biv.iz ... od 02.11.2016. godine, tužiljama kao naslednicama iz prvog naslednog reda povređeno pravo na nužni nasledni deo u visini od po 1/6 na nepokretnosti bliže opisanoj u ovom stavu izreke, te je tužiljama utvrđeno pravo svojine po osnovu zakonskog nužnog naslednog dela od po 1/6 na toj nepokretnosti, a što je tužena dužna da prizna i trpi upis prava svojine tužilja kod nadležne SKN Mladenovac. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, kojima je odbijen, kao neosnovan, glavni tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiljama predmetno zaveštanje, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi, odbijen, kao neosnovan, prvi eventualni tužbeni zahtev da se poništi predmetno zaveštanje i da isto ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiljama zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova propisanih zakonom, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi i obavezane tužilje da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, pobijajući je, kako proizlazi iz navoda revizije, u stavovima drugom i trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 85. Zakonao nasleđivanju, citirane u obrazloženju nižestepenih presuda, odbijen je, kao neosnovan, glavni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti i prvi eventualni tužbeni zahtev za poništaj pismenog zaveštanja pred svedocima zaveštaoca pok. GG, biv.iz ... od 02.11.2016. godine, nakon ocene da za udovoljenje ovim tužbenim zahtevima nisu ispunjeni zakonski razlozi. Prema činjeničnom stanju, utvrđenom iz pisanih dokaza u spisima i iskaza saslušanih svedoka, zaveštalac je znao da čita i piše, pred dva svedoka je izjavio da je pismeno zaveštanje pročitao, da mu je jasan sadržaj i svrha zaveštanja kao i da je to njegova poslednja volja, a samo zaveštanje je potpisao u prisustvu dva svedoka, koji su takođe potpisali zaveštanje.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava Zakona o nasleđivanju i da je odluka u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Radi se o parnici radi utvrđivanja ništavosti i poništaja pismenog zaveštanja pred svedocima, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja.
Shodno navednom, u konkretnom slučaju nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilje nisu uz reviziju dostavile pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.09.2017. godine. Sudska taksa na tužbu odmerena je prema vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara a vrednost predmeta spora nije opredeljena. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 119,2717 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 83,84 evra. Prvostepena presuda doneta je 10.02.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 16.06.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilja nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
