.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5356/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Blanuša, advokat iz ..., protiv tuženog sada pok. BB iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Lazić advokat iz ..., ..., čiji su pravni sledbenici VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., i umešača na strani tuženog - EE iz ... i ŽŽ iz ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Dobrica Lazić advokat iz ..., ..., radi iseljenja po tužbi i utvrđenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji umešača, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2411/16 od 08.05.2017. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE stupanje u parnicu u postupku po reviziji EE iz ... i ŽŽ iz ..., ..., u svojstvu umešača na strani tuženog BB iz ... .
ODBACUJE SE, kao neblagovremena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2411/16 od 08.05.2017.godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija umešača izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2411/16 od 08.05.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 6072/15 od 05.02.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz porodične stambene zgrade broj ... i porodične stambene zgrade broj ..., obe na kp.br. ..., upisane u LN ..., KO ..., a koje se nalaze u ... u ... ulici br. ..., te da ove nepokretnosti oslobođene od lica i stvari preda tužilji. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je tužilja suvlasnik na 1/5, a tuženi na 4/5 idelanog dela istih nepokretnosti, te da se naloži RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da ovo pravo upiše. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 125.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2411/16 od 08.05.2017. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev u delu kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je suvlasnik-sudržalac na 1/5, idealnog dela predmetnih nepokretnosti, kao i u stavu trećem izreke tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da se sa svim licima i stvarima iseli iz porodične stambene zgrade broj ... i porodične stambene zgrade broj ..., obe na kp.br. ..., upisane u LN ..., KO ..., a koje se nalaze u ..., u ... ulici br. ..., te da joj preda ove nepokretnosti oslobođene od lica i stvari, a usvojen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je suvlasnik – sudržalac sa udelom od 1/5 idelanog dela istih nepokretnosti i da se naloži RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da ovo utvrđeno pravo upiše. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u delu stava drugog izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je tužilja suvlasnik na 1/5 idelanog dela predmetnih nepokretnosti, kao i u delu istog stava preko dosuđenog udela od 1/5 do traženog udela od 4/5 istih nepokretnosti.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Dana 25.10.2017. godine, reviziju su izjavile i EE i ŽŽ, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Uz reviziju su dostavile i pismenu izjavu o mešanju u parnicu na strani tuženog BB, obrazlažući svoj pravni interes za stupanje u ovu parnicu činjenicom da je predmet spora imovina na koju i umešači polažu imovinska prava iz istog činjeničnog i pravnog osnova, kao i ostale stranke u postupku, pa time i prava umešača na predmetnoj imovini zavise od ishoda spora u ovoj pravnoj stvari.
Odredbom člana 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može da se pridruži ovoj stranci, a prema stavu 2. istog člana, umešač može da stupi u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog pravnog leka. Pismena izjava umešača dostavljena je punomoćniku tužilje, koji se nije protivio njihovom mešanju u parnicu na strani tuženog.
Nalazeći da umešači iamju pravni interes za stupanje u ovu parnicu, radi zaštite svojih imovinskih prava na predmetnim nepokretnostima, a koja zavise od ishoda spora u ovoj pravnoj stvari, a da su ispunjeni ostali uslovi iz člana 215. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući blagovremenost i dozvoljenost izjavljenih revizija, u smislu člana 410. stav 1. i stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje neblagovremena, a revizija umešača nedozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu može izjaviti revizija u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.
Pobijanu pravnosnažnu presudu punomoćnik tužilje, advokat Marko Blanuša, primio je 03.07.2017 godine (prema povratnici u spisima). Trideseti dan roka za izjavljivanje revizije bio je 02.08.2017. godine (sreda). Međutim, tužilja je, preko punomoćnika, reviziju izjavila 03.08.2017. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana od prijema prepisa presude, što reviziju čini neblagovremenom, pa je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 413. ZPP, o reviziji tužilje odlučio kao u stavu drugom izreke.
Dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.09.2013. godine, a protivtužba 12.12.2013. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi (podnesku kojim je po nalogu suda uređena tužba) iznosom od 550.000,00 dinara, kao i u protivtužbi, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe odnosno protivtužbe, predstavlja dinarske protivvrednosti iznosa ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome se zahtevi stranaka odnose na nenovčano potraživanje, a u kome je vrednost predmeta spora i u tužbi i u protivtužbi označena iznosima koji ne prelaze graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija umešača nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
