Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Gajić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Davidović, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Miladinović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1625/2018 od 04.07.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1625/2018 od 02.09.2019. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1625/2018 od 04.07.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1625/2018 od 02.09.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1625/2018 od 04.07.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1625/2018 od 02.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2992/14 od 13.12.2017. godine, prvim stavom izreke, odbijen je predlog prvotuženog za prekid ovog postupka do pravnosnažnog okončanja postupka pred Sekretarijatom za poslove legalizacije objekta broj .. i .. od 02.12.2009. godine. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi BB da tužiocu isplati na ime sticanja bez osnova za korišćenje jednosobnog stana koji se nalazi u suterenu leve polovine kuće u ulici ... broj .., počev od 21.04.2009. godine do 16.09.2014. godine ukupan iznos od 485.623,98 dinara, sa kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati na pojedinačne iznose od dana dospelosti svakog mesečnog iznosa pa do isplate u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u ovom stavu izreke. Trećim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi BB da tužiocu isplati na ime naknade štete na jednosobnom stanu koji se nalazi u suterenu leve polovine kuće u ulici ... broj .. iznos od 60.149,67 dinara, sa kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati počev od 02.08.2017. godine, pa do isplate. Četvrtim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi VV da tužiocu isplati na ime sticanja bez osnova za korišćenje garaže koja se nalazi u suterenu leve polovine kuće u ulici ... broj .. u ... počev od 21.04.2009. godine do 16.09.2014. godine ukupan iznos od 208.218,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose, kao u ovom stavu izreke, od dospelosti pa do isplate. Petim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 294.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1625/2018 od 04.07.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 1625/2018 od 02.09.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke, kao i u delovima stavova: drugog, za iznos od 451.055,93 dinara i četvrtog, za isplatu iznosa od 193.309,86 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u tim stavovima izreke, za period od oktobra 2009. godine, zaključno sa septembrom 2014. godine sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u tim stavovima izreke, počev od 06. u tekućem mesecu do isplate. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalim delovima stavova drugog i četvrtog izreke, tako što su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca za isplatu iznosa za period od aprila zaključno sa septembrom 2009. godine od još 34.586,05 dinara od tuženog BB u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u drugom stavu izreke i 14.909,12 dinara od tuženog VV u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u četvrtom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od 06. u tekućem mesecu do isplate. Trećim stavom izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tuženi da tužiocu isplate iznos od 211.360,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18)

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova zbog korišćenja nepokretnosti tužioca bez pravnog osnova. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem da tužiocu ne pripada naknada za korišćenje nepokretnosti jer tuženi VV nije bio u državini sporne nepokretnosti, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi sticanja bez osnova i naknade štete podneta je 16.09.2014, godine, a vrednost predmeta spora je 753.992,62 dinara. Tuženi nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tuženih pojedinačno.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 193.309,86 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić