Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom je naknada materijalne štete tužiocu koja mu je prouzrokovana na malinjaku u površini od 0,70 ha u selu ..., Opština Ivanjica 14.05.2015. godine, kada je tu teritoriju pogodilo nevreme – grad, pri čemu na tužiočevoj parceli nije moguće postaviti zaštitnu protivgradnu mrežu zbog prirodnih uslova – konfiguracije terena, a procenat uspešnosti protivgradne zaštite iznosi 70%. U vreme štetnog događaja sistem protivgradne zaštite nije bio operativan, a veštačenjem je utvrđeno da je tužilac, spornom prilikom, pretrpeo štetu u ukupnom iznosu od 3.213.000,00 dinara, i da mu, imajući u vidu procenat uspešnosti protivgradne zaštite od 70%, pripada na ime naknade štete 2.249.000,00 dinara. Revizija tužene usmerena je na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora i pravilnost ocene dokaza, što nisu razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Odluke priložene uz reviziju tužene, nisu od uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da se ne zasnivaju na istom činjeničnom stanju kao u ovoj parnici.

U smislu odredbe člana 8. stav 1. tačka 3. Zakona o vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'', br. 111/09 ... 93/12), grad predstavlja elementarnu nepogodu. Na osnovu odredbe člana 5.tačka a) tog Zakona, propisano je načelo prava na zaštitu tako da svako ima pravo na zaštitu od nesreće i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama. U smislu tačke g) istog člana Zakona o vanrednim situacijama, shodno načelu preventivne zaštite, organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioriteno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima. Nadležnost ovih organa utvrđena je istim zakonom, tako što je na osnovu odredbe člana 11. Zakona o vanrednim situacijama, propisana nadležnost MUP-a RS, koji, između ostalog, koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanje po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti, prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (tačka 5), organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije (tačka 6.), priprema i sprovodi bezbedonosnu zaštitu (član 11. tačka 8.). To znači da Republika Srbija, preko nadležnog sektora MUP-a, vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda (gradonosni oblaci), pa u slučaju štete nastale tim štetnim događajem, tužena Republika Srbija je odgovorna i dužna da istu naknadi oštećenima na osnovu odredbe člana 35. Ustava Republike Srbije i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, te navedenih odredbi i načela Zakona o vanrednim situacijama.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2 tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 14.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora, po smanjenom tužbenom zahtevu tužioca u podnesku od 23.05.2023. godine je 2.249.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković